Балтички Немци
| Deutsch-Balten | |
|---|---|
 Национална застава Балтичких Немаца | |
| Укупна популација | |
| ~ 5.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Естонија | око 1.913 |
 Летонија | 2.882 |
| Језици | |
| немачки (нисконемачки), руски, естонски, летонски | |
| Религија | |
| већински лутеранизам са римокатоличким и православним мањинама | |
| Сродне етничке групе | |
| Немци | |
Балтички Немци (нем. Deutsch-Balten) су етничка група Немаца који су се током раног 13. века населили дуж источних обала Балтичког мора, на подручјима данашњих држава Естоније и Летоније. По окончању Другог светског рата већину њих су совјетске власти депортовале са тих подручја, а данас се са овом етничком групом поистовећује свега око 5.000 особа, највише у Естонији и Летонији, те неколико стотина у Немачкој и Канади.
Током 12. и 13. века Балтички Немци су чинили владајућу племићку класу на подручју источног Балтика и углавном су живели у градским центрима. Након Ливонског крсташког рата немачко племство преузело је готово сву политичку и економску власт, а доминирали су и културном и просветном сценом наредних 700 година, све до 1918. године и краја Првог светског рата. У истом периоду немачки је заменио латински језик и постао главни званични језик у политичкој, трговачкој и образовној сфери. Након што су подручја уз источне обале Балтика ушла у састав Руске Империје, Балтички Немци су новој држави заузимали неке од најважнијих политичких и војних функција у Империји.
У укупној популацији подручја на којима су живели, Балтички Немци никада нису чинили више од 10% популације. Према статистичким подацима из 1810. у Русији је живело око 180.000 Балтичких Немаца, од чега је око 46.700 живело на подручју Естоније (5,3% популације). На попису 1897. на подручју Летоније пописан је укупно 120.191 Балтички Немац, или око 6,2% укупне популације.[1][2][3][4]
Балтички Немци се због лингвистичке, културне и историјске сличности понекад погрешно поистовећују са етничким Немцима са подручја Источне Пруске и Литваније.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Baltic states :: Gradual modernization
- ^ Rauch, Georg von (јануар 1974). Die Geschichte der baltischen Staaten. стр. 144. ISBN 9780520026001.
- ^ Baltic Germans in Estonia, Estonian Institute www.einst.ee
- ^ Latvia – Population
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Helmreich, E. C. (1942). „International Affairs: The Return of the Baltic Germans”. The American Political Science Review. 36 (4): 711—716. JSTOR 1949981. S2CID 147542442. doi:10.2307/1949981.
- Whelan, Heide W. (1999) (1999). Adapting to Modernity: Family, Caste and Capitalism among the Baltic German Nobility. Ostmitteleuropa in Vergangenheit und Gegenwart, vol. 22. Cologne: Böhlau Verlag. ISBN 978-3-412-10198-5.
- Hiden, J. W. (1970). „The Baltic Germans and German Policy towards Latvia after 1918”. The Historical Journal. 13 (2): 295—317. JSTOR 2637940. S2CID 162575455. doi:10.1017/S0018246X00010062.
- Hiden, John (1987). The Baltic States and Weimar Ostpolitik. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89325-1.
- Henriksson, Anders (1983). The Tsar's Loyal Germans. The Riga Community: Social Change and the Nationality Question, 1855–1905. Boulder, CO: East European Monographs. ISBN 978-0-88033-020-6.
- Ketola, Mikko (2000). The Nationality Question in the Estonian Evangelical Lutheran Church, 1918–1939. Helsinki: Publications of the Finnish Society of Church History. ISBN 978-952-5031-17-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Short history of Baltic Germans from Berlin centre against expulsions
- Detailed history of the Baltic Germans in Estonia
- Detailed history of the Baltic Germans in Latvia
- Richards Olafs Plavnieks, 1939-1945 “WALL OF BLOOD”: THE BALTIC GERMAN CASE STUDY IN NATIONAL SOCIALIST WARTIME POPULATION POLICY
- Eestist saksamaale ümberasunute nimestik : Verzeichnis der aus Estland nach Deutschland Umgesiedelten, Oskar Angelus, Tallinn 1939
- THE "REPATRIATION" OF THE BALTIC GERMANS AFTER THE SIGNING OF THE PACTS
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
