Бела III

Бела III Угарски
Бела III
Лични подаци
Датум рођења	око 1148.
Место рођења	Краљевина Угарска,
Датум смрти	23. април 1196.(1196-04-23) (47/48 год.)
Место смрти	Краљевина Угарска,
Гроб	Базилика у Столном Београду
Породица
Супружник	Агнеса од Антиохије, Маргарета Француска
Потомство	Емерик Угарски, Маргарета Угарска, Андрија II Арпадовић, Констанца Угарска
Родитељи	Геза II Угарски Еуфросина Кијевска
Династија	Арпадовци
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
Период	1172. - 1196.
Претходник	Стефан III Угарски
Наследник	Емерик Угарски

Бела III Угарски (око 1148 - 23. април 1196) био је угарски и далматинско-хрватски краљ од 1172. до 1196. године.

Детињство и младост

Бела је био други син Гезе II и млађи брат Стефана III. Године 1162. умире Геза II. Наследио га је старији син Стефан који се за власт морао борити против стричева Ладислава и Стефана IV. Њима је подршку пружао византијски цар Манојло I Комнин. Стефан III је свргнут, а на престо након кратке владавине Ладислава II долази Стефан IV. Стефан IV је збачен са власти 1163. године након пораза код Столног Београда. Стефан III поново долази на власт. Стефан склапа мир са Манојлом и предаје му Срем, а свога брата Белу шаље у Цариград на васпитање. Бели је Манојло наденуо ново име - Алексије и верио га са својом кћерком Маријом именујући га за наследника (у то време још није имао сина). Године 1169. рођен је Манојлов син Алексије II Комнин. Цар је одмах раскинуо веридбу ћерке Марије и Беле. Бела је ожењен Агнесом од Антиохје (ћерком антиохијског кнеза), полусестром Марије Антиохијске, византијске царице. Лишио га је византијске круне, али му је одредио угарско-хрватску круну.

Долазак на власт

Након смрти Стефана III (1172. године) Угарска и Хрватска поделиле су се у две странке по питању наследства. Краљица мајка Еуфросина Кијевска и надбискуп Лука подржавали су херцега Гезу (Белиног млађег брата). Међутим, Белина странка уз подршку византијског цара односи победу. Бела је постао угарски краљ. По доласку на престо, Бела се одриче православне вере коју је примио у Цариграду и прелази на католицизам. Тиме је желео цркву привући на своју страну. Белин млађи брат Геза је утамничен, али је успео да побегне у Аустрију и затражи помоћ од макгрофа Хенрика II Јасормигота (таста Јелене, Гезине сестре). Бела проваљује у Аустрију и поново заробљава Гезу. Геза ће у тамници боравити до 1189. године. Гезине присталице су кажњене, а мајка је протерана у Цариград. Године 1182. за наследника именује сина Емерика како би спречио даље борбе око престола.

Владавина

Смрћу цара Манојла Комнина (1180. година), Византија запада у неприлике. Јужнословенски народи (међу којима је био и Стефан Немања) дижу устанке против Византије. Бела то користи и без проблема осваја Хрватску са Задром и острвима Далмације. Годину дана касније Угарска улази у рат са Млетачком републиком око Задра. Године 1182. Бела пристиже у помоћ царици Марији и склапа савез са Србима уперен против Византије. Византијско-угарски рат завршен је Андрониковим преузимањем власти. Од 1185. године тј. од доласка Исака II Комнина на власт, византијско-угарски односи су се стабилизовали. Бели је призната власт над Хрватском, Далмацијом и Угарском. Белина ћерка верена је за византијског цара. Као мираз, Бела је предао пограничне градове освојене у последњем рату (из 1182. године). Године 1194. Бела именује свога сина Емерика за владара Хрватске и Далмације. Бела је покорио и Галицију користећи се грађанским ратом. Међутим, контрола над овом облашћу брзо је изгубљена.

Током Белине владавине у Светој земљи вођен је Трећи крсташки рат. Бела је угостио светоримског цара Фридриха I Барбаросу. Рат са Венецијом одвратио га је од идеје да се и сам прикључи походу. Пред смрт је свога сина Андрију обавезао да крсташима пружи помоћ. Андрија ће завет испунити покрећући 1217. године Пети крсташки рат. Бела умире 23. априла 1196. године. Сахрањен је у базилици у Столном Београду. Наследио га је син Емерик Угарски.

Породично стабло

16. Геза I

8. Алмош Хрватски

17. Софија

4. Бела II Слепи

18. Свјатополк II Изјаславич

9. Предслава Кијевска

2. Геза II

10. Урош I Вукановић

5. Јелена Вукановић

22. Константин Диоген

11. Ана Диогенеса

1. Бела III

6. Мистислав I Велики

3. Еуфросина Кијевска

Види још

• Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)

Литература

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091—1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.