Брадина
Брадина | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
Општина | Коњиц |
Становништво | |
— 2013. | 72 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 44′ 41″ С; 18° 01′ 08″ И / 43.7447° С; 18.0189° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 036 |
Брадина је насељено место у Босни и Херцеговини, у општини Коњиц, у Херцеговачко-неретванском кантону које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. године, у насељу живи 72 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Генерал Оскар Поћорек је изводио маневре код села 1914. Током Првог светског рата овде су држани и злостављани интернирци. Сељаци су 1938. подигли цркву у спомен на краља Александра и пале жртве.[2]
У Брадини је 25. и 26. маја 1992. извршен ратни злочин над Србима који су починили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране.[3][4] На дан 25. мај 1992. убијено је најмање 38 до сада идентификованих жртава српске националности, извршено је пет силовања, а више стотина становника је одведено у логор Челебићи.[3] Припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране су том приликом уништили и спалили Брадину и околна српска села.[3] У току 25, 26. и 27. маја 1992, колико је трајао злочин у Брадини, убијено је 54-оро Срба.[3] Страдало је још 22-оје Срба који су након злочина одведени у логор Челебићи, гдје су изгубили животе.[3] Пет лица се воде као нестала јер је њихова судбина и даље непозната.[3]
Поводом обележавања 20. годишњице од злочина, у Брадини је подигнут у близини цркве споменик „Брадинске жртве рата 1992—1995“ са именима страдалих.
Култура
[уреди | уреди извор]У Брадини се налази обновљени храм Српске православне цркве посвећен Вазнесењу Господњем. Цркву су спалили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране 25. маја 1992. године.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Брадина живела су 603 становника. Становници су преко 90% били Срби. Према прелиминарним резултатима пописа 2013. у насељу живи 72 становника у 24 домаћинства. Некадашње становништво се окупља само једном годишње на дан парастоса сваког 25. маја.
Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 603 (90,68%) | 620 (88,57%) | 724 (87,65%) | |
Хрвати | 32 (4,81%) | 44 (6,29%) | 64 (7,75%) | |
Муслимани | 16 (2,41%) | 14 (2,00%) | 36 (4,36%) | |
Југословени | 12 (1,80%) | 22 (3,14%) | 0 | |
остали и непознато | 2 (0,30%) | 0 | 2 (0,24%) | |
Укупно | 665 | 700 | 826 | ' |
Кретање броја становника по пописима
[уреди | уреди извор]година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2013. |
бр. становника | — | — | 1.067 | 826 | 700 | 665 | 72 |
---|
Презимена
[уреди | уреди извор]Најчешћа српска презимена из Брадине су: Куљанин, Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоревић, Матић, Копривица, Драганић, Живак и друга.[3][6]
Личности
[уреди | уреди извор]- Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати пописа 2013. стр. 72” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2014. г. Приступљено 02. 11. 2015.
- ^ "Политика", 8. дец. 1938
- ^ а б в г д ђ е ж „Парастос српским жртвама у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2012.
- ^ „Обиљежена 20. годишњица од злочина у Брадини”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2012.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ „Брадина: Помен страдалим Србима”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 5. 2012. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2012.