Логор Челебићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Логор Челебићи
Сабирни логор
Čelebići camp.jpg
Заробљени Срби у логору „Челебићи“. Фотографија добијена од Међународног кривичног суда за бившу Југославију.
Логор Челебићи на мапи Босне и Херцеговине
Логор Челебићи
Координате 43°41′01″ СГШ; 17°53′45″ ИГД / 43.683611° СГШ; 17.895833° ИГД / 43.683611; 17.895833 Координате: 43°41′01″ СГШ; 17°53′45″ ИГД / 43.683611° СГШ; 17.895833° ИГД / 43.683611; 17.895833
Место Челебићи, на око 5,5 km од Коњица
Под контролом Армија Републике БиХ
Постојао априлдецембар 1992.

Концентрациони логор Челебићи формирали су припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини где су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.[тражи се извор од 01. 2014.]

Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.[тражи се извор од 11. 2015.]

Оснивање логора[уреди]

Макета логора.

Комплекс „Челебићи“ налази се на око 5,5 km од Коњица.[1] Заузима површину од око 50.000 m², а кроз средиште комплекса пролази пруга. Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.[1][2]

Јединице „ТО Коњиц“ и Хрватског вијећа одбране заузеле су војни комплекс „Челебићи“ 20. априла 1992, а први затвореници су доведени у логор крајем априла, након што су, у потрази за оружјем, претресане куће у селима Идбар и Челебићи.[тражи се извор од 11. 2015.]

Током маја, како би деблокирали путеве за Сарајево и Мостар, ТО Коњиц (у чијем саставу су углавном били Муслимани), ХВО и локални припадници МУП РБИХ су заједнички напали неколико села у којима су Срби чинили већину становништва. Њихова прва мета је било Доње Село, које су заузели 20. маја 1992. Након заузимања Доњег Села, јединице ТО и ХВО напале су Виниште, Цериће и Бјеловчину. Будрига је нападнута 25. и 26. маја, а многи становници села су заробљени током следећа два дана.

Током ових војних операција заробљен је велики број Срба. Већи дио њих је пребачен у бараке „Челебићи“, док је мањи дио завршио у спортској дворани „Мусала“ у Коњицу.[тражи се извор од 11. 2015.]

Документарни филмови[уреди]

У продукцији РТРС и Бриџ компаније из Канаде, уз помоћ савеза логораша Републике Српске снимљен је документарнии филм о логору Челебићи, где се могу чути аутентичне изјаве преживелих сведока.[тражи се извор од 11. 2015.]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]