Пређи на садржај

Логор Челебићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Логор Челебићи
Концентрациони логор
Заробљени Срби у логору „Челебићи“. Фотографија добијена од Међународног кривичног суда за бившу Југославију.
Логор Челебићи на карти Босне и Херцеговине
Логор Челебићи
Координате43° 41′ 01″ С; 17° 53′ 45″ И / 43.683611° С; 17.895833° И / 43.683611; 17.895833
МестоЧелебићи, на око 5,5 km од Коњица
Под контроломАрмија Републике БиХ
Постојаоаприл — децембар 1992.

Логор Челебићи био је заточенички логор који су током рата у Босни и Херцеговини у комплексу бившег војног складишта у Челебићима код Коњица држале снаге Армије Републике Босне и Херцеговине и локалне полицијске структуре, а у њему су затварани углавном Срби са подручја коњичке општине и околине.[1][2] У логору су заточеници били изложени мучењу, премлаћивању, понижавању, сексуалном насиљу, нехуманим условима држања и убиствима.[1][3] У пракси МКТБЈ-а предмет Делалић и други, познат и као предмет Челебићи, спада међу значајније поступке за питања командне одговорности, мучења и поступања према ратним заробљеницима и цивилима.[4][5]

Оснивање и организација

[уреди | уреди извор]

Комплекс „Челебићи” налази се на око 5,5 километара од Коњица.[1] Заузимао је простор некадашњег војног складишта течних горива ЈНА, са баракама, хангарима, подземним тунелима и другим пратећим објектима.[1] Јединице Територијалне одбране Коњиц и ХВО-а преузеле су комплекс 20. априла 1992, а први заточеници доведени су крајем истог месеца, после претреса и хапшења у српским селима на подручју коњичке општине.[1][6]

Током маја 1992. снаге Армије РБиХ, ХВО и локалног МУП-а РБиХ извеле су више акција против села са већинским српским становништвом, после чега је већи број заробљених Срба довођен у Челебиће, док је мањи број заточен у спортској дворани „Мусала” у Коњицу.[1][3] Логор се описује и као последица слома предратне заједнице, радикализације локалних односа и војне трансформације простора око Коњица.[7]

Услови у логору

[уреди | уреди извор]

Према утврђењима Претресног већа МКТБЈ-а, заточеници су држани у пренатрпаним и нехигијенским просторијама, са недовољно хране, воде и медицинске неге, а били су изложени свакодневном физичком и психичком злостављању.[1] У логору су премлаћивања била честа, а поједини заточеници су мучени разним предметима, приморавани на понижавајуће радње и држани у условима који су код многих изазвали тешке трајне последице.[1][3]

У званичним прегледима МКТБЈ-а и Механизма наводи се да је кроз логор прошло око 400 заточеника, док је најмање 14 њих убијено.[2][3] У судским налазима документовани су и појединачни случајеви сексуалног насиља над заточеницима, као и нарочито тешки облици мучења и свирепог поступања.[1][8]

Суђења и правни значај

[уреди | уреди извор]

Злочини у логору Челебићи били су предмет поступка против Зејнила Делалића, Здравка Муцића, Хазима Делића и Есада Ланџе пред МКТБЈ-ом.[1] Претресно веће је 16. новембра 1998. донело првостепену пресуду, а Жалбено веће 20. фебруара 2001. потврдило већи део кључних налаза о постојању логора, систему злостављања и индивидуалној и командној одговорности појединих оптужених.[9][5]

У ширим анализама ратних злочина у Босни и Херцеговини логор Челебићи се помиње као један од најпознатијих логора за Србе на подручју под контролом снага Армије РБиХ и ХВО-а.[6][10]

У култури сећања

[уреди | уреди извор]

Логор Челебићи појављује се у документарним и меморијалним публикацијама посвећеним страдању српских заточеника у коњичком крају, а у извештајима организација за људска права и културу сећања издваја се као једно од кључних места страдања Срба у том делу Босне и Херцеговине 1992.[6]

Документарни филмови

[уреди | уреди извор]

У продукцији РТРС и Бриџ компаније из Канаде, уз помоћ Савеза логораша Републике Српске снимљен је документарни филм о логору Челебићи, где се могу чути аутентичне изјаве преживелих сведока.[тражи се извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Prosecutor v. Delalić, Mucić, Delić and Landžo — Judgement” (PDF). ICTY. 16. 11. 1998. Приступљено 16. 4. 2026. 
  2. ^ а б „Čelebići crimes”. International Residual Mechanism for Criminal Tribunals. Приступљено 16. 4. 2026. 
  3. ^ а б в г „Crimes Against Serbs in the Čelebići Camp” (PDF). ICTY Outreach. Приступљено 16. 4. 2026. 
  4. ^ Patel King, Falguni (1999). „Prosecutor v. Delalić, Mucić, Delić and Landžo (“Čelebići”)” (PDF). European Journal of International Law. 10 (4): 801—802. Приступљено 16. 4. 2026. 
  5. ^ а б Mundis, Daryl A. (2001). „ICTY (Appeals Chamber): Prosecutor v. Delalić (“Čelebići Case”)”. International Legal Materials. Приступљено 16. 4. 2026. 
  6. ^ а б в Челебићи 1992: Ван сваке сумње (PDF) (Извештај). Фонд за хуманитарно право. 2007. Приступљено 16. 4. 2026. 
  7. ^ Mihajlov, Andrija (2025). „Челебићи — преображај локалне заједнице и рат”. Sources and Actors: New Studies of the Yugoslav Wars of the 1990s. Građanske inicijative. стр. 83—116. 
  8. ^ Simić, Olivera (2022). „Traumatized War Criminal? Documenting the Case of Esad Landžo”. International Criminal Justice Review. Приступљено 16. 4. 2026. 
  9. ^ „Prosecutor v. Delalić, Mucić, Delić and Landžo — Appeal Judgement” (PDF). ICTY. 20. 2. 2001. Приступљено 16. 4. 2026. 
  10. ^ „Konjic: Kazivanje činjenica o logoru Čelebići 1992.”. Фонд за хуманитарно право. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 06. 2025. г. Приступљено 16. 4. 2026. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Логор_Челебићи&oldid=31428582”