Владимир Отовић
Владимир Отовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1928. |
| Место рођења | Илок |
| Датум смрти | 13. септембар 2004. (75/76 год.) |
Владимир Отовић (Илок, 29. август 1928. — Нови Сад, 13. септембар 2004) био је српски професор, историчар књижевности, и стални сарадник Матице српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Основну школу похађао је у родном Илоку (1935–1939) а прва два разреда ниже гимназије у Државној реалној гимназији у Сремској Митровици (1939-1941). Школовање је наставио у Државној реалној гимназији у Ужицу где се његова породица настанила 1941. Матурирао је 1947. Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду (1948-1953) и дипломирао са темом Проза Владимира Назора.
За време Другог светског рата био је курир у Ужичком партизанском одреду (1944–1945) и члан омладинских политичких организација УСАОЈ и СКОЈ. После рата је учествовао у радним акцијама на изградњи пруга Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево. Војни рок служио је у Артиљеријској школи за резервне официре (1953-1954) и добио чин поручника.
Период у Матици српској
[уреди | уреди извор]Професионалну каријеру започео је као професор српскохрватског језика и књижевности у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду 1954. године.
Љубав према књизи навела га је да каријеру настави у Одељењу за стару и ретку књигу Библиотеке Матице српске 1970. године. Рад у библиотеци Матице српске је прекинуо само закратко (1971-1972), док је обављао дужност управника Библиотеке Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1982. до пензионисања 1989. радио је у Матици српској. Био је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника у издању Матице српске. Од 1974. године руководио је потпројектом Пренумерација на српску књигу XVIII-XIX века. Током научноистраживачког рада однеговао је читав низ младих истраживача који су своју професионалну каријеру наставили у Матици српској, Библиотеци Матице српске и Новосадском универзитету. Био је стални члан сарадник Матице српске.
Посебно се бавио књижевним делом Петра II Петровића Његоша сакупљајући његова дела и радове о њима, створивши тако јединствену колекцију која се захваљујући књижару Василију Јовановићу чува у Библиотеци Матице српске као посебан фонд. Његошем се бавио и промишљајући његово дело из чега су настали радови објављени у монографским и периодичним публикацијама.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Објавио је књиге:
- Коњ Бурак у Милутиновићевим и Његошевим стиховима, Београд, 1993;
- Белешке на белинама Његошевих књига, Нови Сад, 1994;
- Његошева спева Луче микрокозма прво печатање, Цетиње, 1996. и
- Белешке на белинама Његошевих књига, 2. поправљено и проширено издање, Београд, 2002.
Своје радове објављивао је у:
- „Летопису Матице српске” (Трагања за првим тренуцима Горског вијенца, 1961; Прво песничко сновиђење Његошево, 1963; Бојеви Махмута Бушатлије у песмама гуслара, Викентија Ракића и Његоша, 1969);
- „Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор” (И Божидар Петрановић у историји о постанку Његошевог „Горког вијенца” 1972);
- „Зборнику Матице српске за књижевност и језик” (Име руског кнеза Пожарског у Бановим и Његошевим стиховима, 1992; Запис уз наслов Његошева спева „Луча микрокозма”, 1973; Његошев Милош Обилић бољи од Муција Сцеволе, 1973) и
- „Годишњаку Библиотеке Матице српске” (Његошеви славуји, 1998; „Миш у тикви” у Милутиновићевим и Његошевим стиховима, 2000; Његошево „тајанствено” и Стеријино „загонетно” човечије биће, 2005).
Био је уредник песничког опуса Лазе Костића у „Сабраним делима Лазе Костића” у издању Матице српске и приредио за штампу Песме, књ. 1-3, 1991.
Гимназији у којој се школовао одужио се писањем предговора за публикацију 50 година матуре генерације 1946/47. године, 1997.
Извор
[уреди | уреди извор]Биографија и библиографија Владимира Отовића објављени у публикацији Грађа за Лексикон писаца Југославије, том 5, О, главни уредник Љиљана Пешикан Љуштановић, Матица српска, Нови Сад, 2010.