Шамац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шамац
Мост.jpg
Мост на Сави
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Шамац
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 5.390
Географске карактеристике
Координате 45°03′38″ СГШ; 18°28′04″ ИГД / 45.06067° СГШ; 18.46765° ИГД / 45.06067; 18.46765Координате: 45°03′38″ СГШ; 18°28′04″ ИГД / 45.06067° СГШ; 18.46765° ИГД / 45.06067; 18.46765
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Шамац на мапи Босне и Херцеговине
Шамац
Шамац
Остали подаци
Поштански број 76230
Позивни број 054

Шамац (раније Босански Шамац) је насељено мјесто и сједиште општине Шамац у Посавини, Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Шамац укупно је пописано 5.390 лица.[1]

Географија[уреди]

Шамац је лоциран на десној обали ријеке Саве. Осим Саве, кроз град протиче и ријека Босна, где јој је и ушће.

Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Градачац, Пелагићево, Доњи Жабар, Вукосавље, Домаљевац-Шамац, Модрича, Орашје, Оџак, а на сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. До Дејтонског мировног споразума општина се простирала на 219, а данас на 184 km2, јер су по Дејтонском споразуму села Базик, Домаљевац и Пруд, те дио села Гребница — припали Федерацији БиХ.

Према попису из 1991. године општина Шамац је имала 32.900 становника, док их данас има око 19.000. У граду Шамцу живи око 5.500 становника.

До 1995. године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 23. То су: Баткуша, Брвник, Гајеви, Горња Слатина, Горња Црквина, Горњи Хасић, Гребнице, Доња Слатина, Доња Црквина, Доњи Хасић, Засавица, Корница, Крушково Поље, Лугови, Ново Село, Његошево, Обудовац, Писари, Средња Слатина, Тишина, Турсиновац, Шамац и Шкарић.

Највећа села су Обудовац, Црквина и Горња Слатина.

Клима Шамца
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Просек, °C (°F) 1
(34)
2,26
(36,07)
6,58
(43,84)
11,66
(52,99)
17,28
(63,1)
20,64
(69,15)
26,26
(79,27)
23,27
(73,89)
18,37
(65,07)
13,21
(55,78)
6,65
(43,97)
1,87
(35,37)
12,421
(54,375)
Количина падавина, mm (in) 53
(20,9)
48
(18,9)
48
(18,9)
65
(25,6)
74
(29,1)
92
(36,2)
80
(31,5)
69
(27,2)
58
(22,8)
52
(20,5)
69
(27,2)
65
(25,6)
773
(304,4)

Историја[уреди]

И у доба праисторије, Шамац је био насељен.

Археолошки истражени локалитет Кулиште, не сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Модриче и Шамца.

Утврђено је да су трагове своје културе оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу. Такође ту налазила и римска поштанска станица Ад Басанте. Има доказа да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против последњег босанског краља Стефана Томашевића, турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (име Шамац потиче од ријечи шанац — ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Стефан Томашевић срушио 1463. године.

Данашње општинско средиште, Шамац, настао је тек 1863. године на ушћу Босне у Саву.

Стара пошта

Пројекат за изградњу Шамца сачинио је инжењер Салих ефендија Мукевит, а градњом су руководили француски инжињери. Једна од значајних знаменитости Шамца, у градском језгру, јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.

Становништво Шамца је имало удјела у Посавској буни проте Стевана Аврамовића из Орашја, а нарочито мјештани села Обудовац, Баткуша, Брвник, Доња и Горња Слатина, Тишина и Црквина. Након што је, у октобру 1858. године, буна крваво угушена, масовно су страдали становници тих села.

Забиљежено је и да је 1879. године данашњи град имао 242. куће и 955. становника.

Фебруара 1883. године град је добио пошту и телеграф, а 1885. године и основну школу.

Шамац је скоро од свог постанка представљао трговачки центар за остала мјеста, највише због свог положаја и плодности Посавине.

Интензиван развој Шамца почиње изградњом пруге Шамац-Сарајево 1947. године, као једна од првих радних акција у СФРЈ.

Спорт[уреди]

Град је сједише фудбалског клуба Борац и кошаркашког клуба „Шамац“.

Становништво[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Шамац имала је 32.960 становника, распоређених у 26 насеља.

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 2.178 (34,90%) 1.697 (30,27%) 2.163 (44,35%)
Срби 1.755 (28,12%) 1.342 (23,94%) 1.500 (30,75%)
Југословени 1.195 (19,15%) 1.774 (31,65%) 429 (8,79%)
Хрвати 827 (13,25%) 687 (12,25%) 726 (14,88%)
остали и непознато 284 (4,55%) 105 (1,87%) 59 (1,20%)
Укупно 5.390 6.239 5.605 4.877

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи положај Муслимана види чланак Муслимани

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 01. 2014. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]