Пређи на садржај

Границе Бразила

С Википедије, слободне енциклопедије
Границе Бразила између 19. и 20. века

Границе Бразила су интернационалне границе које Бразил дели са суседним државама. Бразил се граничи са 10. земаља на којим врши суверенитет у Јужној Америци. Дужина границе износи 14.691 километар, што га пласира на треће место по дужини територијалних граница, након Кине и Русије.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Након независности Бразила 1822. године, границе су успостављене тек након што су потписани различити међународни уговори и споразуми између Шпанске империје и Краљевине Португалије. Колонијални Бразил је почео да се развија након потписивања споразума из Тордесиљаса који је одредио линију између Португала и Шпаније и то меридијаном удаљеним 1550 километара западно од Зеленортских Острва.[2] Линија се налазила на 46-ом меридијану, западно од Гринича, и представљала је једну трећину удаљености од Зеленортских острва, успостављајући границу између Шпанске и Португалске имерије неколико километара од Зеленортских острва. Мадридски споразум из 1750. померио је португалске границе према западу. Након избијања гуранског рата аутохтоно становништво је било приморено да се расели и пронађе склониште у шуми.[3]

Границе и датуми

[уреди | уреди извор]

Након независности, Бразилско царство (држава која је постојала између 1822. и 1889. године) применило је политику ширења државе која је уследила низом уговора у корист Бразила.

Следеће државе су препустиле делове своје територије Бразилу:

  • Нова Гранада (данашња Колумбија):
    • 1826, 1853, 1868/1870 и 1880/1882. Бразил се шири присвајајући Амазонас, државу смештену на северозападу која је уједно и по површини највећа бразилска држава.[4]
    • 1907: Боготски уговор[5]
    • 1928: Уговор Гарциа Отриз
  • Боливија:
    • 1867: Бразил присваја североисточни део територије Акре, као и десну обалу Рио Парагваја.
    • 1903: Петрополијски уговор. Бразил враћа читаву територију Акре.

Границе данас

[уреди | уреди извор]

Данас се Бразил граничи са 10. земаља и дужина границе износи 14.691 километара.[9]

Гранична држава Дужина Граница са државом Бразила
 Аргентина 1 224 Парана, Рио Гранде до Сул, Санта Катарина
 Боливија 3 400 Акре, Мато Гросо, Мато Гросо до Сул, Рондонија
 Колумбија 1 643 Амазонас
 Француска 730 Амапа
 Гвајана 1 605 Рондонија, Рораима
 Парагвај 1 290 Мато Гросо до Сул, Парана
 Перу 1 560 Акре, Амазонас
 Суринам 593 Амапа, Пара
 Уругвај 985 Рио Гранде до Сул
 Венецуела 2 200 Амазонас, Рораима

Гранични спорови

[уреди | уреди извор]
  • Боливија:
    • Исла Суарез (шп. Isla Suárez), речно је острво на реци Маморе, за коју се залажу и Боливија и Бразил.[10]
  • Уругвај:
    • Ринкон де Артигас (шп. Rincón de Artigas) је територија под управом Бразила. Спор је настао због неслагања између две државе на месту где поток Ароио де ла Инвернада (шп. Arroyo de la Invernada) започиње и где се завршава, што доводи до тога да Уругвај жели тај регион.[11]
    • Бразилско острво је речно острво које се налази на споју реке Куараи и реке Уругвај. Река је природна граница између Уругваја, Бразила и Аргентине. Бразил га дефакто контролише, док Уругвај сматра да река припада тој држави.[12]

Гранична тромеђа

[уреди | уреди извор]

Са 10 граничних држава које чине један непотпуни прстен око Бразила, границе Бразила укључују 9 троструких тачака (које се такође називају и тромеђа) у којима се границе три земље спајају у једној тачки. Неке тачке су познате:[13]

  • Планина Рораима: Планина тромеђа Венецуеле, Гвајана и Бразила. Венецуела не прихвата ову границу као тромеђу, због спора са Бразилом.[14]
  • Трес Фронтерас: Трес Фронтерас је тромеђа између Бразила, Перуа и Колумбије.[15]
  • Асис Бразил: Тромеђа између Бразила, Аргентине и Уругваја.[16]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Neighboring Countries of Brazil”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  2. ^ „Special Report: Brazil's "gringo" problem: its borders”. Reuters (на језику: енглески). 13. 4. 2012. Приступљено 1. 9. 2020. 
  3. ^ September 2019, Jorge E. Taracido (26. 6. 2019). „Jesuits Waged War for the Guaraní People”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  4. ^ „History of State of Amazonas, in Brazil”. www.v-brazil.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 9. 2020. 
  5. ^ „documentos/tratados/tratado_colombia_brasil.” (PDF). sogeocol. Приступљено 1. 9. 2020. 
  6. ^ „Brasil / Venezuela ( 5 . maio . 1859 )”. info.lncc.br (на језику: шпански). Приступљено 1. 9. 2020. 
  7. ^ Virtanen, Pirjo Kristiina (5. 6. 2010). „Vivre isolé pour rester en vie : la frontière Pérou-Brésil”. Journal de la Société des américanistes (на језику: француски). стр. 263—287. Приступљено 1. 9. 2020. 
  8. ^ „Paraguay, la grande guerre”. www.lhistoire.fr (на језику: француски). Приступљено 1. 9. 2020. 
  9. ^ а б Mundi, Jus. „Sentence arbitrale pour la délimitation de la frontière litigieuse entre l’Argentine et le Brésil au niveau des fleuves Uruguay et Yguazu, Décision, 5 févr. 1895”. jusmundi.com (на језику: француски). Приступљено 1. 9. 2020. 
  10. ^ „border between bolivia and brazil”. www.sonrn.com.br. Приступљено 1. 9. 2020. [мртва веза]
  11. ^ „MASOLLER / VILA ALBORNOZ BRIEF HISTORICAL NOTE”. www.info.lncc.br. Приступљено 1. 9. 2020. 
  12. ^ „BORDER DISPUTE”. ArcGIS StoryMaps (на језику: енглески). 
  13. ^ „Where Three Countries Meet: Famous Tripoints Around the World”. TwistedSifter (на језику: енглески). 14. 5. 2012. Приступљено 1. 9. 2020. 
  14. ^ „Mount Roraima Tripoint Marker”. Atlas Obscura (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2020. 
  15. ^ „Tres Fronteras in the Colombian Amazon”. TripSavvy (на језику: енглески). Приступљено 2. 9. 2020. 
  16. ^ „Destination Guide: Assis Brasil (Acre, Assis Brasil) in Brazil | Tripmondo”. www.tripmondo.com. Приступљено 2. 9. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fronteras abiertas : expansionismo y geopolítica en el Brasil contemporáneo (1a изд.). México, D.F.: Siglo Veintiuno Editores. ISBN 9682309905. 
  • Атлас світу. Руденко Ірина Станіславівна ДНВП «Картографія». ISBN 9666315467.