Пређи на садржај

Грађевина животописа

С Википедије, слободне енциклопедије
Грађевина животописа: приче о писцима
Корице књиге Грађевина животописа: приче о писцима
Настанак и садржај
АуторМило Глигоријевић
Земља Србија
ЈезикСрпски
Жанр / врста делазборник
Издавање
ИздавачСлужбени гласник
Број страница406
Тип медијакартон
Превод
Датум
издавања
2008.
Класификација
ISBN?978-86-7549-898-8

Грађевина животописа: приче о писцима je књига о писцима коју је написао новинар, књижевник и издавач Мило Глигоријевић (1942-2017), објављена 2008. године у издању издавачке куће "Службени гласник" из Београда.[1][2]

Милован Мило Глигоријевић (1942-2017) је био новинар, књижевник и издавач. Дипломирао је на групи за југословенску и светску књижевност Филолошког факултета у Београду. Од 1977. године био је новинар "НИН"-а, а 1999. године напушта новинарство и почиње да се бави издаваштвом.[3]Објавио је тринаест прозних књига, написао више предговора и мпоговора у делима других аутора. Био је члан Српског ПЕН центра.[4]

У књизи се налазе приче које су писци рекли о себи, о другим писцима, и оно што су рекли аутору књиге. Описани су Иво Андрић, Црњански, Киш, Ковач, Буле, Михиз, Бећковић, Драгослав Михаиловић, Ћосић, Пекић, Данојлић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Жика Павловић и други. Кроз исповести, анегдоте, приче и коментаре, израњају верне слике карактера и гестова писаца актера ове књиге. Многе приче и догађаји у времену дешавања нису могле бити обеладоњене, али у књизи Грађевина животописа уз ауторов мајсторски осећај за приказ грађе – као пикантерија израњају. Ти нови моменти бивају покретачи за нова, другачија, па и продубљења тумачења наше књижевне прошлости последњих деценија 20. века. А прошлост је, са поменутим ликовима, била испуњена полемикама, моралним успонима и падовима. То потврђује и мото књиге Андре Жида који се налази на самом почетку:[5]

Аутор истиче значај трагања и значењу трагања, на откривању нових истина.Књига позива на нова тумачења и нова преиспитивања наше књижевне прошлости.[5]

Поглавља у књизи

[уреди | уреди извор]

Књига Грађевина животописа садржи следеће портрете и аутопортрете:[4]

  • Ходајући споменик - о Иви Андрићу
  • Биографија као списак невоља - о Милошу Црњанском
  • Афера и протагонисти - о Данилу Кишу
  • Љубитељ добре изведбе - о Мирку Ковачу
  • Мајстор ироније и публицитета - о Милораду Булатовићу
  • Савршена поза - о Милораду Павићу
  • Тркач на половини стазе - о Александру Поповићу
  • Издаја и хајка - о Михаилу Лалићу
  • Тријумф упорности - о Живојину Павловићу
  • Покрет у коме нема отпадака -
  • Дуготрајно самоубиство - о Бранку Ћопићу
  • Отац нације - о Добрици Ћосићу
  • Верник поезије - о Стевану Раичковићу
  • Довитљиви ум - о Душану Радовићу
  • Две самоодбране - о Антонију Исаковичћу и Миловану Данојлићу
  • Сати добре сатире
  • Сликар вечног ћерања - о Матији Бећковићу
  • Домишљач, мудријаш, размишљач - о Бориславу Пекићу
  • Рођени причалац (1) - о Бориславу Михаиловићу Михизу
  • Рођени причалац (1) - о Бориславу Михаиловићу Михизу
  • Гађење над политиком - о Драгославу Михајловићу
  • Изазивање природних сила - о Десанки Максимовић
  • Разумевање трагедије - о Љубомиру Симовићу
  • Смех и очај - о Душану Ковачевићу
  • Post factum - о Слободану Селенићу и Милисаву Савићу

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Грађевина животописа : приче о писцима”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021. 
  2. ^ „GRAĐEVINA ŽIVOTOPISA”. goodreads.com. Приступљено 30. 11. 2021. 
  3. ^ „Milo Gligorijević”. goodreads.com. Приступљено 30. 11. 2021. 
  4. ^ а б Глигоријевић, Мило (2008). Грађевина животописа : приче о писцима. Београд: Службени гласник. стр. 7— 18, 407—409. ISBN 978-86-7549-898-8. 
  5. ^ а б „Milo Gligorijević, Građevina životopisa”. danas.rs. Приступљено 30. 11. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]