Грчки епски циклус

Грчки епски циклус или Киклички епови ( стгрч. ἐπικὸς κύκλος) је назив за скуп старогрчких епских песама које су у непрекинутом кругу (κυκλος = круг) представљале митске догађаје од брака Урана и Геје до смрти Одисеја и женидбе његова два сина, Телегона за Пенелопу и Телемаха за Кирка. Након тога су приказали догађаје који су се десили пре оних који су обухваћени Хомеровом Илијадом,^[1] затим шта се догодило између догађаја у Илијади и оних у Одисеји, и на крају, шта се догодило после догађаја из Одисеје. Циклус је започет митским причама о боговима, обрађеним у Теогонији и Титаномахији, а наставио се митовима о Теби и Тројанском рату ..Није могуће утврдити да ли је Хесиодова Теогонија била на почетку или је то била друга песма са истим насловом.^[2]

Од кикличких песама сачувани су само фрагменти, око 120 стихова, али је њихов садржај познат из прозних резимеа у Граматичком хрестоматију (Χρηστομαθεια γραμματικη), који је сачуван делом у Либрији, а делом у Либрацији. Овај податак допуњен је подацима из библиотеке Псеудо-Аполодоров, као и илустрацијама са тзв. Илијадне плоче са сценама из Илијаде. Ови подаци нису сасвим поуздани, будући да су киклички епови већ изгубљени у време када су настале Илијадне плоче и Псеудо-Аполодорова библиотека, које су свој садржај црпеле из других извора и обимнијих митографских извора, састављених не само на основу самих епова, већ и од хорских песама и драма.

Садржај епског циклуса

Песме о боговима

На почетку епског циклуса стајале су теогоније ( приче о стварању богова), космогоније ( приче о стварању света), титаномахија и сл. Раније је преовладавало мишљење да је циклус започео Хесиодовом Теогонијом (Θεογονια), али се недавно, на основу поређења са Псеудо-Аполодоровом библиотеком и орфичким списима, појавила теза да се ради о прерађеној теогонији. Следила је Титаномахија (Τιτανομαχια), која се приписивала Еумелу из Коринта или Арктину од Милета, и певала је о борби олимпијских богова са Титанима.^[3]

Тебански циклус

Четири песме које чине тебански циклус опевале су митску историју беотског града Тебе.

Едиподија (Οιδιποδεια, 6.600 стихова), која се приписује Кинетону из Спарте, приповедала је о томе како је Едип из незнања убио свог оца Лаја, затим решио Сфингину загонетку, а касније и ступио у инцестуозни брак са својом мајком, Јокастом.
Тебаида (Θηβαις, 7.000 стихова), која се у антици понекад приписивала Хомеру, певала је о сукобу између Едипових синова, Етеокла и Полинике и неуспешном походу који је Полиник покренуо против Тебе са још шест војсковођа („ седморица против Тебе “), у коме су животе изгубила оба брата. Паусанија похвално говори о овој песми и додаје да ју је чак и чувени елегиста Калин приписао Хомеру, са чиме се слажу неки историчари.
Епигони (Επιγονοι, 7.000 стихова), који су у антици приписивани понекад Антимаху из Теса, а понекад Хомеру, представљали су наставак Тебаиде и бавили су се ратом синова Седморице против Тебе, који су на крају успели да освоје Тебу. Сачуван је први стих који наводи да се еп надовезује на песму која му претходи.
Алкмеонида (Αλκμαιωνις), чији је аутор непознат, иопевала је мит о Алкмеону, сину Амфијарејевом, о томе како је убио своју мајку Ерифилу, а затим се чистио од својих греха.

Тројански циклус

Песме које припадају тројанском циклусу бавиле су се догађајима везаним за Тројански рат. Иако су по садржају блиско повезане са овим песмама, Илијада и Одисеја се обично, не сматрају цикличким еповима, па тако и не улазе у тројански циклус.^[4]

Кипарска песма (Κυπρια, 11 певања), која се приписује Стасину Кипријану или Хегезији са Саламине на острву Кипар, описује догађаје који су се десили пре оних догађаја описаних у Илијади, укључујући венчање Пелеја и Тетиде, париски суд, отмица Јелене, окупљање ахејских морнара, Артемидино спасавање Ифигеније у тренутку када је требало да буде жртвована, борба са Телефосом и први сукоби пред Тројом. Сачувани фрагмент не имплицира постојање песме која је претходила овом епу.
Етиопис (Αιθιοπις, 5 певања), који се приписује Арктину из Милета, певао је о догађајима који су се десили после оних описаних у Илијади и пре догађаја описаних у Малој Илијади, укључујући смрт Амазонке Пентезилеје и етиопског краља Мемнона од руке грчког јунака Ахила, али и погибије самог Ахила од Парисове стреле, те његове сахране и сукоба Одисеја и Ајанта око Ахиловог оружја. У антици се ова песма понекад помињала под насловом Амазонија.

Мала Илијада (Ιλιας μικρων, 4 певања), која се приписује Хомеру, Тесториду из Фокеје, Спартанцу Кинетону, Диодору из Еритре или Лесеју из Лесблијана, опевава догађаје који су уследили након оних описаних у Етиопиди. Међутим, Мала Илијада се ту вероватно није завршила и бавила се вероватно и заузимањем саме Троје, јер оно што Паусаније наводи из Илијеовог уништења и приписује Лесеју заправо припада Малој Илијади, па се најбоље може разумети и као наставак Илијаде, који се бави истим догађајима као Етиопида и Уништење Илије, али у сажетијој форми.

Уништење Троје (Ιλιου περσις, 2 певања), које се приписује Арктину из Милета, препричава догађаје који су уследили после оних описаних у Малој Илијади, тј. сцена дрвеног коња, Лаокоонове смрти, Синонов позив ахејској флоти у Тенеди да се врате у Троју, заузимање Троје, смрт Пријама и Астијанакса, спаљивање града, жртвовање Поликсене на Ахилејевом гробу и одлазак Ахејаца.

Повратак (Νοστοι, 5 певања), који се приписује Агији од Трезена, али и Хомеру и Еумелу из Коринта, опевава догађаје после оних описаних у Уништењу Троје и пре оних који се спомињу у Одисеји.
Телегонија (Τηλεγονεια, 2 певања), која се приписивала Спартанцу Кинетону или Еугамону из Кирене, је заснована на самој Одисеји и добила је име по Телегону, сину Одисеја и Кирке. Еп се састојао од две различите приче, од којих је једна приповедала о Одисејевом путовању у Теспротију, а друга о Телегоновом доласку на Итаку и његовом невољном убиству свог оца Одисеја, након чега се оженио Пенелопом.

Одлике кикличких епова

На почетку грчке књижевности налазе се њена два највећа епска песника, Хомер и Хесиод, али они нису били ни без претходника, ни без савремених конкурената, али ни без имитатора. О постојању ранијег усменог предања и живог епског стваралаштва у 8. веку п.н.е. Ове песме су изводили професионални певачи, рапсодије, на песничким такмичењима одржаним током разних фестивала и вероватно су биле познате широкој публици све до 5. века п.н.е. Сви антички епови, укључујући и Хомерове, вероватно су се у почетку звали кикличким песмама, а тек после Аристотела почела је да се прави разлика између епског циклуса и Хомерове поезије.

Види још

Референце

[1] „Библиотека”.

[2] „Енциклопедија”.

[3] „Пролексис”.

[4] „САНУ” (PDF).

[1]

[2]

[3]

[4]