Дан независности (Федерација Босне и Херцеговине)
Дан независности, званично Дан независности Босне и Херцеговине, празник је у Федерацији Босне и Херцеговине — ентитету Босне и Херцеговине са бошњачко-хрватском већином — који се обиљежава 1. марта поводом проглашења независности Републике Босне и Херцеговине од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1992. године.
У Републици Српској — ентитету са српском већином — 1. март се повезује са убиством српског свата у Сарајеву и почетком рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Први демократски избори у Босни и Херцеговини одржани су 18. новембра 1990. године. Највише гласова су добиле управо три националне странке — Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС), а Хрватска демократска заједница (ХДЗ). Социјалистичке странке без одређене националне групације, нарочито Савез комуниста Босне и Херцеговине, нису успјеле добити значајан број гласова.[1] СДА и ХДЗ, странке које су представљале интересе већине Муслимана и Хрвата, залагале су се за независност Босне и Херцеговине, чему се оштро противио СДС и велика већина Срба.[2]
Арбитражна комисија коју је у поставила Европска економска заједница (ЕЕЗ) прогласила је да би правно обавезујући државни референдум о независности био предуслов за коначно признање Босне и Херцеговине од стране ЕЕЗ.[2] Према томе, Скупштина СР Босне и Херцеговине донијела је одлуку о одржавању референдума о независности 29. фебруара и 1. марта.[3] СДС је такав референдум одбацио као неуставан.[2] Сходно томе, на наговор странке већина Срба је бојкотовала референдум.[4]
По скупштинској одлуцу, референдумско питање је гласило: „Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ — Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?” [5] Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдуму је гласало 63,73% становника, од којих се 99,71% изјаснила за независност.[6] Предсједник Предсједништва Алија Изетбеговић прогласио је независности Републике Босне и Херцеговине 3. марта.[7]
Европска економска заједница и Сједињене Америчке Државе признале су Босну и Херцеговину као независну државу 6. и 7. априла 1992. године.[8] Парламент Федерације Босне и Херцеговине донио је одлуку 28. фебруара 1995. по којој се 1. март прославља Дан независности Босне и Херцеговине као државни празник.[9]
Обиљежавање[уреди | уреди извор]
Дан независности Босне и Херцеговине прославља се само у Федерацији Босне и Херцеговине.[10] У Републици Српској се 1. март не прославља и повезује се са убиством српског свата у Сарајеву и почетком рата.[11][12] Милорад Додик, политичар из Републике Српске и српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине, изјавио је да је Дан независности БиХ празник бошњачког народа и „ми то њима не споримо”, али то није празник који се слави у Републици Српској.[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Burg & Shoup 1999, стр. 46–48. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBurgShoup1999 (help)
- ^ а б в Pavković 2000, стр. 161.
- ^ Donia 2014, стр. 151.
- ^ Morrison 2016, стр. 87.
- ^ Вукоја, Ситарски, 2016. стр. 25.
- ^ Nohlen, Dieter; Stöver, Philip (2010). Elections in Europe: A Data Handbook (на језику: енглески). Nomos. ISBN 978-3-8329-5609-7. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention (на језику: енглески). M.E. Sharpe. стр. 118. ISBN 978-0-7656-3189-3. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ BBC News 20 March 2019.
- ^ „Danas je Dan nezavisnosti BiH | Radio Sarajevo”. Radio Sarajevo. 1. 3. 2012. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Brunn et al. 2000, стр. 1641.
- ^ Latal 2 March 2015.
- ^ Kovacevic 1 March 2017.
- ^ „Бета: Милорад Додик: Дан независности БиХ је празник бошњачког народа”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). 1. 3. 2012. Приступљено 10. 1. 2022.
Литература[уреди | уреди извор]
- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, New York: M. E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3189-3.
- Pavković, Aleksandar (2000). The Fragmentation of Yugoslavia: Nationalism and War in the Balkans. New York City: Springer. ISBN 978-0-23028-584-2.
- Donia, Robert J. (2014). Radovan Karadžić: Architect of the Bosnian Genocide. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10707-335-7.
- Morrison, Kenneth (2016). Sarajevo's Holiday Inn on the Frontline of Politics and War. New York City: Springer. ISBN 978-1-13757-718-4.
- „Radovan Karadzic sentence increased to life at UN tribunal”. BBC News. 20. 3. 2019. Приступљено 21. 11. 2019.
- Brunn, Stefano; Felton, Michelle; Haywood, John; Kerrigan, Michael Thomas; Lund-Lack, Simon; Plowright, John; Swift, John (2000). World And Its People: Western Balkans. Marshall Cavendish Corporation. ISBN 978-0-7614-7883-6.
- Latal, Srecko (2. 3. 2015). „Disputes Simmer Over Bosnian Independence Day”. Balkan Insight. Приступљено 12. 11. 2019.
- Kovacevic, Danijel (1. 3. 2017). „Independence Day Events Expose Bosnia's Deep Divide”. Balkan Insight. Приступљено 12. 11. 2019.