Пређи на садржај

Данира Накић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данира Накић-Билић
Лични подаци
Датум рођења (1969-07-22)22. јул 1969.(55 год.)
Место рођења Шибеник, СФР Југославија
Држављанство СФР Југославија
Висина 1,84 m
Информације о каријери
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
Елемес (1985 - 19??)
Цепса Тенерифе (19)) - 19??)
Валенсија (199? - 199?)
Рос Казарес (199? - 199?)
Награде
МВП Европе (1988; 1989; 1990))
Европски вицешампион (1987))
Олимпијски вицешампион (1989)
Светски вицешампион (1990)

Данира Накић, удата Билић, (22. јул 1969. у Шибенику, Југославија) бивша је југословенска и хрватска кошаркашица. Играла је на позицији бека (1,84 м, 72 кг). Са 16 година постала је првотимац женског кошаркашког клуба Елемес из Шибеника а са 18 година репрезентативка Југославије за коју је до 1989. године одиграла 83 утакмице.[тражи се извор]

Са осамнаест година као члан репрезентације Југославије наступила је на ЕП 1987. у Мадриду, олимпијади 1988. у Сеулу[1] и СП 1990. у Куала Лумпуру. На сва три такмичења је освојила сребрну медаљу.

Данира Накић је три пута освајала титулу МВП, за најбољу кошаркашицу Европе 1988, 1989. и 1990. Следеће 1991. године је добила највишу спортску награду државе Хрватске: Државна награда за шпорт „Фрањо Бучар“. МОК је Данири 2009. године доделио признање „Жена у спорту“, за Европу.[2][3]

На пријатељској утакмици репрезентације Хрватске против тима Кроације Данира се опростила од активног бављења кошарком. Утакмица је одиграна 6. маја 1999. године.[тражи се извор]

После престанка активног бављења кошарком почела је да се бави и политиком, члан је Хрватске демократске заједнице и Парламентарне скупштине Савета Европе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Спортске референце”. Sports-reference.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2009. г. Приступљено 15. 2. 2012. 
  2. ^ „Хрватски интернет портал у Швајцарској”. Hrvati.ch. Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2012. 
  3. ^ „ФИБА”. Fiba.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 15. 2. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]