Дорогобуж

Координате: 54° 55′ 12″ С; 33° 18′ 28″ И / 54.92° С; 33.307778° И / 54.92; 33.307778
С Википедије, слободне енциклопедије

Дорогобуж
Дорогобуж
Дорогобушки глобус, са висином од 12 м је највиши у Европи
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Смоленска област
РејонДорогобушки рејон
Основанпрви помен 1150.
Статус града1150.
Становништво
Становништво
 — 2014.10.242
 — густина1.024,2 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 55′ 12″ С; 33° 18′ 28″ И / 54.92° С; 33.307778° И / 54.92; 33.307778
Временска зонаUTC+4
Апс. висина210 m
Површина10 km2
Дорогобуж на карти Русије
Дорогобуж
Дорогобуж
Дорогобуж на карти Русије
Дорогобуж на карти Смоленске области
Дорогобуж
Дорогобуж
Дорогобуж на карти Смоленске области
Остали подаци
Поштански број215710, 215713
Позивни број+7 48144
Регистарска ознака67
ОКАТО код66 214 501
ОКТМО код66 614 101 001
Веб-сајт
Веб сајт администрације

Дорогобуж (рус. Дорогобуж) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Дорогобушког рејона смештеног у централном делу Смоленске области. као град први пут се помиње 1150. године и један је од најстаријих градове Русије и Смоленске области.

Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 10.242 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Дорогобуж смештен је на обе обале река Дњепар у његовом горњем делу тока. Налази се на око 115 км источно од административног центра области, града Смоленска. Неколико километара севрозападно од града налази се варошица Верхњедњепровски. Неколико километара источно од града у Дњепар се улива река Осма (као лева притока). У западним деловима града налази се мртваја Дњепра Карута.

Историја[уреди | уреди извор]

Дорогобуж се у писаним изворима први пут помиње 1150. као већ развијени град смоленске земље, и та година се уједно и сматра годином оснивања града.[1] Првобитно се насеље помињало као Дорогобужец, а име потиче од старословенских речи „дороги бужать“ што значи премостити реку.

Град који се развио у горњем делу тока Дњепра, на важном путу из Смоленска у Москву од најранијих времена је имао важан стратешки и војни значај. Средином XIII века постаје делом Смоленске кнежевине. Заједно са Смоленском и Вјазмом, Дорогобуж у периоду 1403—1404. прелази под управу Велике Кнежевине Литваније.

Током маја и јуна 1500. године град је под опсадом држала војска Велике Московске кнежевине, а саставним делом московске државе постаје 1503. године. Пољски принц Владислав је 1617. успео да освоји град и присаједини га Пољско-литванској држави. У то време Дорогобуж постаје центар повјата Смоленског војводства, а већ 1625. добија Магдебуршко право и властити грб. У границама пољске државе остаје до 1654. када коначно постаје делом руске територије.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 10.720 становника, док је према проценама за 2014. град имао 10.242 становника.[2]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
6.500 5.823 6.663 7.488 12.254[3] 12.250[4] 10.720[5] 10.242

Градске знаменитости[уреди | уреди извор]

Историјски споменици Дорогобужа у меморијалном комплексу „Вал“
  • У граду се налази Петропавловска црква саграђена 1835. године.
  • Остаци древног утврђења из предмонголског периода;
  • У селу Болдино, око 20 км источно од града налази се Герасимо-Болдински мушки манастир РПЦ;
  • Недалеко од града налази се модерни аутодром;[6].
  • Свакако највећа градска атракција је огромна макета Земљиног глобуса висине 12 метара, пречника 10,5 метара и тежине 11,5 тона. Саграђена је 2007. и највећа је у Европи, а друга у свету (после Трамповог глобуса у Њујорку).[7][8].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ СССР. Административно-территориальное деление союзных республик на 1 января 1980 года / Составители В. А. Дударев, Н. А. Евсеева. М.: Изд-во «Известия Советов народных депутатов СССР». 1980. pp. 224
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Автодром «Смоленское кольцо»[мртва веза]
  7. ^ Самый большой глобус в Европе
  8. ^ В Дорогобуже будет «земной шар», чуть-чуть меньше знаменитой нью-йоркской «планеты»

Спољашње везе[уреди | уреди извор]