Пређи на садржај

Елиста

Координате: 46° 19′ 00″ С; 44° 16′ 00″ И / 46.316667° С; 44.266667° И / 46.316667; 44.266667
С Википедије, слободне енциклопедије
Елиста
рус. Элиста
Златна пагода у Елисти
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни федерални округ
РепубликаКалмикија
Основан1865 год|в 1865 году
Статус града1930.
Становништво
Становништво
 — 2010.103.728
Географске карактеристике
Координате46° 19′ 00″ С; 44° 16′ 00″ И / 46.316667° С; 44.266667° И / 46.316667; 44.266667
Временска зонаUTC+4
Апс. висина120 m
Површина21.045,[1] km2
Елиста на карти Русије
Елиста
Елиста
Елиста на карти Русије
Остали подаци
Позивни број+7 84722
Регистарска ознака08
ОКАТО код85401
Веб-сајт
www.elista.org.ru

Елиста (рус. Элиста) град је у Русији и административни центар републике Калмикија. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 103.749 становника.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Елиста има важну континенталну климу, сличну степској клими.[3] Зиме су хладне, са просечном јануарском температуром −6,1°C, док су лета топла са просечном јулском температуром 24,5°C.[4] Просечна годишња количина падавина износи 349 мм, с тим да су зиме сувље од лета.[5] Екстремне температуре иду од −34.0°C у јануару до 42.9°C у августу.[6]

Клима Елисте (1961—1990 гг.)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) −2,9
(26,8)
−2,0
(28,4)
4,7
(40,5)
16,4
(61,5)
23,6
(74,5)
28,1
(82,6)
30,9
(87,6)
29,6
(85,3)
23,5
(74,3)
14,3
(57,7)
6,3
(43,3)
0,5
(32,9)
14,4
(57,9)
Просек, °C (°F) −6,1
(21)
−5,7
(21,7)
0,4
(32,7)
10,3
(50,5)
17,1
(62,8)
21,7
(71,1)
24,5
(76,1)
22,9
(73,2)
17,0
(62,6)
8,7
(47,7)
2,9
(37,2)
−2,1
(28,2)
9,3
(48,7)
Средњи минимум, °C (°F) −8,8
(16,2)
−8,4
(16,9)
−2,8
(27)
5,1
(41,2)
11,2
(52,2)
15,7
(60,3)
18,3
(64,9)
16,7
(62,1)
11,7
(53,1)
4,6
(40,3)
0,2
(32,4)
−4,4
(24,1)
4,9
(40,8)
Количина падавина, mm (in) 25
(9,8)
18
(7,1)
17
(6,7)
22
(8,7)
37
(14,6)
50
(19,7)
40
(15,7)
31
(12,2)
29
(11,4)
23
(9,1)
28
(11)
29
(11,4)
349
(137,4)
Извор: [1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Елиста је основана 1865. године као мало насеље.[7] Године 1920. постао је адимистративни центар Аутономне области Калмикије. До раних 30их година 20. века Елиста је постала град и то последицом колективизацијске политике Јозефа Стаљина, који је присилио грађане Калмикије да напусте номадски начин живота у замену за модеран, седентаран и урбани начин живота. Октобра 1935. године Елиста је постала главни град калмикијске области.

Немци су у августу 1942, током Другог светског рата, окупирали град. Црвена армија је ослободила град 31. децембра 1942. Године 1944. је цело становништво Калмичке републике било депортовано у Сибир због оптужби да су сарађивали са Немцима. Припадници руског народа су били досељени за ренасељавање града, а име граду је било промењено у Степној (рус. Степной), које је остало до 1957, када је преживелим депортованим становницима било допуштено да се врате.

Неки западни туристи почели су да долазе у Елисту средином 90их, а после тога је град добио на публицитету као град домаћин Шаховске олимпијаде 1998. године. Град је безбедан и има мало саобраћаја, а на периферији Елисе постоје огромни пашњаци.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Од 1991. године, град је карактеризирало лагано пропадање установа изграђених за доба Совјетског Савеза, и с друге стране, велики грађевни пројекти, започети од стране председника Калмичке републике, милионера Кирсана Иљумжинова.

Градско средиште има бројне обновљене јавне паркове, накупљене око главног трга, затим велике кипове Лењина и Буде. Према истоку се налази Олимпијско село од XXXIII Шаховске олимпијаде из 1998, локално знане као 'Шах-град'. Локација има јавно пливалиште и изврсни музеј калмичке будистичке уметности, која може бити кориштена и као конференцијски центар. Велики будистички храм се налази на западу. Њега је за свој изабрао Далај-Лама током посете 1998. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 103.728 становника, 526 (0,50%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
17.12823.17149.82770.28289.695[8]104.254[9]103.749

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Елиста има свој мали аеродром, железничку везу према Ростову на Дону и дневну аутобуску везу према Волгограду и Москви. Унутар града је мноштво минибус-линија, које воде приватне компаније.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Город Элиста”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2014. 
  2. ^ Russian Federal State Statistics Service (2011). "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1" [2010 All-Russian Population Census, vol. 1]. Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census) (in Russian). Federal State Statistics Service. Retrieved June 29, 2012.
  3. ^ Kottek, M.; J. Grieser; C. Beck; B. Rudolf; F. Rubel (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorol. Z. 15 (3): 259—263. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130. Приступљено 4. 12. 2012. 
  4. ^ „Climatological Information for Elista, Russia”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 20. 01. 2015. г. Приступљено 4. 12. 2012. 
  5. ^ „World Weather Information Service – Elista”. United Nations. Приступљено 31. 12. 2010. 
  6. ^ „Weather Statistics - Elista” (на језику: руски). Petrozavodsk State University. Приступљено 4. 12. 2012. 
  7. ^ Е. М. Поспелов. "Географические названия мира", Москва, 1998, стр. 480.
  8. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  9. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]