Иван Снегаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Снегаров
Лични подаци
Датум рођења(1882-10-12)12. октобар 1882.
Место рођењаОхрид, Османско царство
Датум смрти1. март 1971.(1971-03-01) (88 год.)
Место смртиСофија, Бугарска

Иван Снегаров (буг. Иван Йончев Снегаров; Охрид, 12. октобар 1882Софија, 1. март 1971) је био бугарски академик, црквени историчар и архивиста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Снегаров се родио 1883. године у Охриду. Прво образовање стекао је у родном граду, и то на грчком и бугарском језику. У Истанбулу се школовао на духовној академији (1900-1906), после чега је кратко време учитељевао и радио у Цариграду као службеник-писар у Бугарској православној цркви. (1906-1907). Од 1908-1912. допуњава своје образовање на Кијевској духовној академији, коју завршава степеном „кандидата богословских наука“ са својом дисертацијом „Историја Охридске архиепископије“. Од 1912-1926. године ради као предавач на Цариградској богословији, педагошком училишту у Серу, мушкој гимназији на бугарском језику у Солуну, богословији у Софији и другде. Од 1926. године је ванредни предавач и члан катедре за историју на Богословском факултету универзитета у Софији, а редовни професор од 1933. године. Дописни члан Бугарске академије наука (БАН) постаје 1933, а редовни члан 1943. године. Директор је Института за бугарску историју при БАН од оснивање 1947. до 1950. године, директор је Архивског института при БАН од 1951-1959. године. Био је предводник и активан члан више бугарских културних друштава везаних за Македонију.

Важнији радови[уреди | уреди извор]

Снегаров се у својим делима бавио највише историјом Охридске архиепископије. У Бугарској и Северној Македонији је и данас у широкој употреби његова Историја Охридске архиепископије. У својим делима заступао је припадност савремених Македонаца бугарском етничком корпусу. Најважнији радови Ивана Снегарова су:

  • Охридската патриаршия (Нейният произход, граници и епархии), Софија 1919.
  • История на Охридската архиепископия. Том 1. От основаването й до завладяването на Балканския полуостров от турците, Софија 1924. (Дигитална верзија).
  • История на Охридската архиепископия – патриаршия. От падането й под турците до нейното унищожение (1394-1767), Софија 1932.
  • Солун в българската духовна култура. Исторически очерк и документи, Софија 1937.
  • Кратка история на съвременните Православни Църкви I: Иерусалимска, Антиохийска, Александрийска, Цариградска, Кипърска, Синайска и Грузинска, Софија 1944.
  • Кратка история на съвременните Православни Църкви II: Българска, Руска и Сърбска, Софија 1946.
  • Кратка история на съвременните Православни Църкви III: Румънска, Гръцка, Албанска, Полска, Финландска, Чехословашка и бившите прибалтийски църкви, Софија 1946.
  • Турското владичество пречка на културното развитие на българсия народ и другите балкански народи, Софија 1958.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]