Институт Михајло Пупин

Институт Михајло Пупин је научно-истраживачки институт који се бави истраживањем у области: електроника, аутоматика, процесно управљање, рачунарство, телекомуникације, дигитална обрада сигнала, информациони системи, софтверско инжењерство и роботика.^[1]

Област деловања

Институт је у власништву Републике Србије. Научно-истраживачке пројекте које спроводи институт финансира својим средствима уз помоћ Министарства за науку Републике Србије.

Институт се бави великим бројем производа и услуга. Развија специфична хардверска и софтверска решења у информационо-комуникационим технологијама, услуге консалтинга, инжењеринга, израде прототипова, пројектовања и интеграције сложених система.

Понуда Инситута „Михајло Пупин” обухвата бројна решења у домену информационо – комуникационих технологија међу којима се истичу:

Управљање процесима – DCS и SCADA системи (хардвер и софтвер), оптимизовани за велике и географски распрострањене системе у електропривреди, водопривреди и сл, као и системи за контролу и управљање у процесној индустрији.
Менаџерски информациони системи – Алати за одлучивање и подршку у доношењу инвестиционих одлука, наменски системи за претраживање база података, вишенаменске ЕРП апликације, ГИС
Управљање саобраћајем – Системи за наплату путарине на ауто-путевима, управљање саобраћајем у великим градовима, аутоматско праћење возила базирано на ГПС технологији, ИТС
Заштита информација – Крипто уређаји, решења за заштиту комуникација у телефонским и радио мрежама.
Телекомуникације – Опрема за пренос података по водовима високог напона; Уређаји за обраду и снимање говора; ВФ комуникације; Дизајн телекомуникационих мрежа
Компоненте за селекцију и стабилизацију фреквенције – за стандардне индустријске и специфичне намене, укључујући кристалне јединке, кристалне осцилаторе, кристалне филтре и магнетне материјале.

Историја

Институт је основан 1946. године, када Српска Академија Наука оснива два института и то: Институт за телекомуникације и Институт за електронику.

Из састава ова два института Влада ФНРЈ оснива 1947. године Централни радио-институт Владе ФНРЈ, а потом 1948. године, из његовог састава Министарство за електропривреду оснива Институт за електропривреду.

Српска Академија Наука 1950. године обједињује ова четири института у Институт „Никола Тесла“ за испитивање електричних појава.

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије 1959. године из састава Института „Никола Тесла“ одваја групу научника и истраживача, и оснива Институт за електронику и телекомуникације „Михајло Пупин“ и тада се први пут помиње у називу Института име нашег великог научника Михајла Пупина.

Извршно веће Скупштине Народне Републике Србије и суоснивачи: Електротехнички факултет, Еи Ниш и Енергопројект, издвајају 1961. године две лабораторије из Института за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ и то: Лабораторију за аутоматику и Лабораторију за дигиталну технику, и прикључују их Институту за аутоматику и телекомуникације „Михајло Пупин“ и при томе истовремено врше његову темељну реорганизацију.

У периоду од 1961.--1998. године Институт „Михајло Пупин“ пролази организационе промене од: Организације удруженог рада до садашњег Друштвеног научноистраживачког предузећа Институт „Михајло Пупин“ 1998, који чини систем од једног матичног и седам зависних предузећа.

Најзначајнији резултати

Од свог оснивања институт је регионални лидер, а у неким случајевима и светски лидер у примени нових технологија. Неки од најважнијих пројеката и резултата су:

2010: - Турбински регулатор термо блока
2009: - Пројекат наплате мостарине и видео надзор на мосту Марешал мобуту у ДР Конго - Информациони систем Министрарства финансија – Пореска управа
2008: - Информациони систем Министрарства финансија – Управе за спречавање прања новца
2007: - Информациони систем локалне пореске администрације - ОмниСајхт – дистрибутивни графички дисплеј систем
2006: - Системи за интегрисано управљање техничким системима аеродрома - Рачунарско управљања радом термоелектране – DCS - Учешће у три FP7 пројеката (SARIB, PROMETEA и Web4Web) и два Interreg/CADSES пројекта (И2Е и STRiM)
2005: - Систем за наплату путарине без заустављања са аутоматским препознавањем садржаја регистарских таблица - Интегрисани крипто телефон
2004: - Систем за надзор и управљање термо блоком термоелектране
2003: - Минијатурни скремблер за Моторолине радио-станице - Сајбер Скул - софтверско окружење за учење на даљину
2002: - Алат за инвестиционо планирање и доношење одлука - ИВП – Заједничка пројектна канцеларија са Фраунхофер ФИРСТ Институтом
2001: - Дигитално решење за крипто заштиту у телефонији
1998: - Европска база података за генетске сорте кукуруза - Системи за аутоматско лоцирање возила
1996: - Алати за обраду слике и визуелну контролу квалитета
1995: - Систем за контролу кретања и прикупљање података - Обрада и анализа микроскопске слике
1994: - Активна протеза код натколених ампутација
1993: - Мерач концентрације шећера у меласи на бази пиезотехнологије
1992: - BEST Софтверски алат за изградњу експертних система са архитектуром „школске табле“-

АТЛАС-ТИМ АТ 32 - рачунар за управљање индустријским процесима.

1991: - Пулсатор за механичко тестирање уређаја

- Софтверски пакет за симулацију и развој система управљања - СИДЕЦС

1989: - Програм ZEBRA за управљање саобраћајем
1988: - Дата - пумпа са обрадом сигнала

- Електрохидраулички и електромагнетски корачни мотори управљани дигиталним процесором

- 32-битни микрорачунарски систем ТИМ-600.

1987: - Стратегија научно технолошког развоја Србије до 2000. године
1986: - Програмски пакет - НЕХОМ за прорачун телекомуникационих параметара водова високог напона
1985: - Еталонски ватметар са грешком мањом од .005%

- Израда развојне стратегије Завода „Црвена Застава“ највеће фабрике аутомиобила у Југославији

1985: - Модем за пренос података по краткоталасном радио каналу
1984: - Софтвер за математичко моделирање и управљање манипулативним и локомоторним роботима
1983: - Микропроцесорски модем PP-4800 и ТИМ-001

- Електронско бројило електричне енергије

- Систем за рачунарско генерисање слике у реалном времену за симулаторе

1982: - Микропроцесорски контролер лифтова - Активна ортоза руке за дистрофичаре
1980: - Симулатор за обуку пилота - Вештачка шака за пацијенте који болују од дистрофије
1978: - Антропоморфни индустријски робот UMS 1
1977: - Хиродинамичка спојница до 600 кW
1975: - Електронски претварач електричних величина високе тачности
1973: - Полупроводнички семафорски интегрисани систем за управљање зеленим таласом
1972: - Модем ПП1200 за пренос података по телефонском каблу
1971: - Активни егзоскелет за параплегичаре; Хибридни рачунарски систем ХРС-100
1970: - Програмски пакет СФИЛЦ за пројектовање електричних филтара
1968: - Уређај за симултани пренос говора и података ТГТ
1967: - Транзисторски рачунар ЦЕР-22
1966: - Електромагнетски мерач протока
1965: - Капацитивни нивометар
1964: - Рачунарски програм за оптимизацију система путем динамичког програмирања
1963: - Хидродинамичка спојница - Температурно компензован кристални осцилатор (ТXЦО)
1962: - Уређај за пренос сигнала по водовима високог напона
1961: - Транзисторизовани телеметријски систем АТЛАС - Кристални филтер за селекцију фреквенције
1960: - Први дигитални рачунар са електронским цевима ЦЕР-10
1958: - Уређај за испитивање јоносфере
1956: - Прва јединка кристала кварца за стабилизацију фреквенције

Види још

Београдска шака

Референце

^ „INSTITUT MIHAJLO PUPIN”. 011 info. Приступљено 27. 1. 2019.

Спољашње везе

[1] „INSTITUT MIHAJLO PUPIN”. 011 info. Приступљено 27. 1. 2019.

[1]

Нормативна контрола
Међународне	ISNI VIAF
Државне	Сједињене Државе