Информациони рат

Информациони рат обухвата активности уперене против знања и система вредности одређене земље или организације. Због пропагандних делатности често се ова врста ратовања повезује са психолошким ратовањем.

Информационе операције

Информационе операције су планирана деловања за пренос одабраних информација на страно становништво како би се утицало на њихове осећаје и објективно расуђивање, и самим тим и на понашање страних влада, организација и друштва. Сврха информационих операција је подстаћи или појачати стране ставове и понашање погодне за постизање политичких и војних циљева иницијатора информационих операција. У тим операцијама се често користе и пропагандне методе из подручја психолошког ратовања па се такве операције често називају и информационо-пропагандне активности.

Пример такве операције може се наћи при употреби термина палестинска држава коју је око 1964. године користио ПЛО, иако тај назив службено никада није постојао, а означавао је не-јеврејску, тј. не-израелску земљу. У тој операцији је важно било пустити одређену информацију у оптицај. Након тога су је прво почели користити новинари, затим јавно мњење, а на крају и политичари.

Интернетско ратовање

Интернетско ратовање је подврста информационог ратовања, која се одвија у сајберспејсу. На сајберспејс може утицати било која група која поседује рачунаре који се могу повезати у постојеће рачунарске мреже. Интернет напади неке групе могу бити усмерени на намерно убацивање дезинформација на неке интернетфоруме, енциклопедије, блогове и web странице сличног карактера или могу бити строго усмерени према мрежној саботажи тј. интернет тероризму.

Интернет тероризам

Интернет тероризам представља терористичко деловање коришћењем интернет ресурса. Упадом у осетљиве рачунарске мреже или веб-портале непријатељских влада. Честа мета су веб-портали и мреже аеродрома, војних установа, владе, железнице и др. државних установа, којима се може изазвати хаос и паника у становништву и на тај начин нанети штета циљаној држави.

Многе светске владе су препознале уништавање компјутерских система или ометање електронског пословања у некој држави, сметњи рада владе, банака, али и нуклеарних постројења, као кључан део ратовања у будућности.

У пролеће 2007. банке, владине агенције и политичке странке у Естонији нападнуте су, Естонци тврде, од стране Русије. Позната по свом електронском пословању, Естонија је била накратко у потпуности без интернет комуникације и постала тако прво поприште ИТ рата. Осим у Естонији, такви су напади забележени и на Грузију 2008. године, у јеку сукоба с Русијом, а и у Киргистану.

Немачке су обавјештајне службе пријавиле сајбер нападе из Кине на неколико немачких министарстава и владу у покушају да се открију поверљиве информације. Наводно су 2007. кинески хакери постали тако упорни у својим покушајима индустријске шпијунаже да је канцеларка Ангела Меркел отворено затражила од кинеских дипломата за време њихове посете Немачкој да се са тим престане.

Компјутерске мреже су најрањивија инфраструктура и зато би могле бити главна мета терориста, тврде и амерички стручњаци који већ годинама упозоравају на могући “електронски Перл Харбор”, “дигитални 11. септембар” или “Сајбергеддон”.

Немачка влада је у међувремену одобрила нацрт закона којим би се појачала сигурност државних информација и комуникацијских канала о којем ће ускоро расправљати Бундестаг.

Веб портали државних органа Србије често су последњих година били мета напада албанских интернет терориста. Најпознатија група албанских сајбер терориста представља се именом КХГ - (енгл. Kosovo Hacking Group - Косовска хакерска група).

Види још

• Психолошки рат