Ирфан Смајлагић
Ирфан Смајлагић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Пипе[1] | ||
Датум рођења | 16. октобар 1961. | ||
Место рођења | Бања Лука, ФНР Југославија | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | десно крило | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1978–1987 1987–1991 1991–1994 1994–1996 1996–1997 1997–1998 1998–1999 1999–2000 2000–2001 2001–2002 |
Борац Бања Лука Медвешчак УСАМ Ним Бадел 1862 Загреб Замет Медвешчак УС Иври Ливри Гарган Бордо Ливри Гарган | ||
Репрезентативна каријера | |||
1987–1991 1991–2000 |
Југославија Хрватска |
93 (290) | |
Тренерска каријера | |||
2002–2003 2003–2006 2005–2007 2007–2009 2009–2011 2012–2013 2013–2014 2015–2016 |
Чаковец Хрватска (асистент) Хрватска до 21 Египат Босна Сарајево Замет Локомотива Загреб Иран | ||
Ирфан Смајлагић (Бања Лука, 16. октобар 1961) бивши је југословенски и хрватски рукометаш, тренутно је рукометни тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Смајлагић је рођен 16. октобра 1961. године у Бања Луци. Започео је каријеру у млађим категоријама рукометног клуба Борац Бања Лука. Са Борцем је освојио по једно првенство и куп, а то је пре свега због доминације Металопластике из Шапца током осамдесетих година. Са клубом Медвешчак Загреб освојио је Куп Југославије 1989. и 1990. године. Након тога је прешао да игра за клубове у француској лиги, најпре у Иври, а потом у УСАМ Ним.[2] Затим се вратио у Хрватску у Бадел 1862 Загреб. Након кратког играња за РК Замет и Медвешчак опет се вратио у Иври и одиграо 26 утакмица.[3] Годину дана је провео у Бордоу, да би 2002. године у Ливри-Гаргану завршио играчку каријеру каријеру.
Након завршетка играчке каријере посветио се тренерском послу. Прво је тренирао Чаковец, а био је помоћник Лину Червару у репрезентацији Хрватске.[4] Године 2008. као тренер освојио је Првенство Африке са репрезентацијом Египта. Био је тренер Босне из Сарајева, Замета и Ирана, од 2013. до 2014. тренирао је женски рукометни клуб Локомотива Загреб.[5]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Смајлагић је освојио бронзану медаљу са репрезентацијом Југославије на Олимпијади у Сеулу 1988. године.[6]
Са репрезентацијом Хрватске, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1994. године, сребро на Светском првенству 1995. године. Врхунац репрезентативне каријере му је злато на Олимпијади 1996. у Атланти.[7] Награђен је државном наградом за спорт Фрањо Бучар.[8] Након Европског првенства 2000. године завршио је репрезентативну каријеру. Био је изабран у најбољи тим Светског првенства 1995. и Олимпијских игара 1996. године, а у избору светских рукометних стручњака 1997. изабран је у идеалну рукометну поставу свих времена.[8]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Играч
- Борац Бања Лука
- Првенство Југославије (1) : 1981.
- Куп Југославије (1) : 1979.
- Медвешчак Загреб
- Куп Југославије (2) : 1989, 1990.
- УСАМ Ним
- Првенство Француске (1) : 1993.
- Куп Француске (1) : 1994.
- Бадел 1862 Загреб
- Првенство Хрватске (2) : 1995, 1996.
- Куп Хрватске (2) : 1995, 1996.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Југославија
- Олимпијске игре : 1988. Сеул бронзана медаља
- Хрватска
- Медитеранске игре : 1993. Лангдок-Русијон златна медаља
- Европско првенство : 1994. Португалија бронзана медаља
- Светско првенство : 1995. Исланд сребрна медаља
- Олимпијске игре : 1996. Атланта златна медаља
Индивидуални
[уреди | уреди извор]- Најбоље десно крило на Светском првенству 1995.
- Први тим на Светском првенству 1995.
- Најбољи хрватски рукометаш 1995. године од стране ХРС
- Најбољи хрватски рукометаш 1995. године од стране Спортских новости
- Најбоље десно крило на Летњим олимпијским играма 1996.
- Први тим на Летњим олимпијским играма 1996.
- 1996. Државна награда за спорт Фрањо Бучар
- Најбољи стрелац француског првенства 1999/00 — 174 гола
- Најбољи стрелац француског првенства 2001/02 — 185 голова
- Тренер
- Египат
- Првенство Африке (1) : 2008. златна медаља
- Босна Сарајево
- Премијер лига БиХ (2) : 2010, 2011.
- Куп БиХ (1) : 2010.
- ЖРК Локомотива Загреб
- Првенство Хрватске (1) : 2014.
- Куп Хрватске (1) : 2014.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hrvatski 'Dream Team': Ćavar, Balić i Smajlagić su nedodirljivi”. 12. 1. 2011. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Moja zasluga za zlato nije manja od Červarove”. 5. 1. 2007. Приступљено 8. 12. 2018.
- ^ „Selestat: Buteurs 1999/2000”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Hrvatska reprezentacija, Irfan smajlagić”. vecernji.hr. 6. 2. 2018. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Najteže sam podnio poraz od Slovenije i neodlazak na Olimpijske igre”. vecernji.hr. 26. 11. 2014. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Sport u Banja Luci”. znanje.org. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Irfan Smajlagic profile”. olympic.org. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ а б „Irfan Smajlagić”. hoo.hr. 5. 8. 2013. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ирфан Смајлагић на сајту Olympedia.org
- Irfan Smajlagic profile, Eurosport (језик: енглески)
- Рођени 1961.
- Спортисти из Бање Луке
- Југословенски рукометаши
- Хрватски рукометаши
- Рукометаши Борца (Бања Лука)
- Рукометаши на Летњим олимпијским играма 1988.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1988.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1988.
- Рукометаши на Летњим олимпијским играма 1996.
- Хрватски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.
- Освајачи олимпијских медаља у рукомету
- Освајачи златних олимпијских медаља за Хрватску
- Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Југославију
- Олимпијски победници у рукомету
- Олимпијци из Републике Српске