Историјски архив „31. јануар“ Врање
| Историјски архив „31. јануар” Врање | |
|---|---|
| Оснивање | 31. март 1962. |
| Локација | Врање Србија |
| Врста | архив |
| Адреса | Партизанска 17/а |
| Веб-сајт | https://www.vranjearhiv.com/ |
Историјски архив „31. јануар” је основан на седници Среског већа и Већа произвођача Народног одбора среза Врање 31. марта 1962, а са радом је отпочео 1. новембра исте године.[1] Задатак архива је да прикупља, чува, штити, обрађује и публикује архивску грађу и омогућује њену научну службену и другу употребу, да унапређује архивистичку службу, сарађује са свим архивским и сродним установама у земљи у циљу унапређења архивске службе и размене искустава.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Историјски архив у Врању је основан од стране Народног одбора среза Врање 31. марта 1962. као Историјски архив среза Врање, а са радом је почео 1. новембра исте године.[2] У надлежности ове установе су биле општине Врање, Владичин Хан, Власе, Врањска Бања, Власина Округлица, Бујановац, Босилеград, Прешево, Сурдулица и Трговиште.
Првобитан назив је промењен у Државни архив 13. децембра 1962. и под тим називом је радио до 24. фебруара 1971. када је на седници Радне заједнице архива донета одлука да носи назив Историјски архив.[2] Коначан назив Историјски архив „31. јануар” је добио 19. марта 1979. по датуму ослобођења Врања 1878. године.[2] Ова установа је своју делатност започела у Селамлуку, а 1963. године је премештена у Пашин конак који није задовољавао услове за рад служби архива и смештај архивске грађе због недовољног простора и недостатка полица.[2] Пресељењем у нови објекат Дома културног центра 1977. су створени повољнији услови за рад свих служби и смештај архивске грађе. Међутим, у нови објекат је премештен само један део архивске грађе док је већи део две године био у згради Гимназије, а потом опет враћен у Пашин конак где су и даље били веома неповољни услови за њено чување.[2] Године 1986. са изградњом депоа у површини од 564 метара квадратних у објекту Дома културног центра су створени адекватни услови за смештај целокупне архивске грађе.[2] У депоима архива је смештено 280 фондова и шест збирки у дужини од око 2000 метара дужних архивске грађе од чега највећи део припада другој половини 20. века.[2] Из периода друге половине 19. и прве половине 20. века архив поседује архивску грађу у дужини од око 30 метара дужних, та документа припадају фондовима Начелства округа врањског, Манастира Прохора Пчињског, српске православне црквене општине, удружења занатлија, банака, Окружног суда у Врању и Среског суда у Прешеву.[2]
Из тог периода су и два лична фонда, фондови појединих школа, црквене матичне књиге, појединачна документа и фотографије. Најстарији документ је „Књига добровољних прилога хришћана” Саборне цркве у Врању из 1858. године.[2] Највећи део архивске грађе друге половине 20. века припада органима управе, друштвено-политичким организацијама и удружењима и привредним предузећима, а мањи део просветном и културном животу подручја. Сви фондови који су примљени у архив су уписани у Књигу пријема архивске грађе. Највећим делом је архивска грађа доспела у архив преузимањем од регистратура, а знатно ређе откупима и донацијама. За све фондове је урађен Општи инвентар, а приликом сређивања се раде Сумарни инвентари. За фондове „Начелство округа врањског”, „Манастир Свети Прохор Пчињски 1903—1973” и за збирку Вариа су урађени аналитички инвентари.[2] У оквиру категорисане архивске грађе архив поседује грађу од изузетног значаја, великог значаја и значајну архивску грађу.
У циљу заштите архивске грађе архив се ангажује на микрофилмовању и дигитализацији, до сада је урађено око 400.000 микрофилмских и око 200.000 дигиталних снимака архивске грађе.[2] Историјски архив поседује и стручну библиотеку која садржи публикације из области архивистике, историје, књижевности, медицине, технике, монографије и друге. Најстарија публикација је из 1879. под називом „Рат Србије са Турском за ослобођење и независност 1877—1878” у издању Врховне команде српске војске.[2]
Године 2003. су од Фонда Александра Арнаутовића добили награду „Златна архива” за допринос очувању српске баштине, 2004. јавно признање „Седми септембар” за изузетне резултате у области друштвене делатности од Скупштине општине Врање и 2016. признање „31. јануар” поводом Дана града Врања.[2] Данас се налазе у склопу Дома културног центра са површином 326 метара квадратних у продужетку постојећег депоа.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Историјски архив „31. јануар” је организовао следеће активности:[3]
- Дани Врања
- Светосавска недеља
- Изложба „Свети Викентије митрополит Скопски”
- Изложба „Ђорђе Тасић — живот и дело”
- Изложба о Вићентију
- Изложба о Прохору у Београду
- Изложба „Чувари прошлости”
- Изложба „Манастири да су светлост свету”
- Изложба „Сведоци историје”
- Изложба „7. септембар 2021.”
- Изложба „Природно наслеђе југа Србије”
- Изложба „За крст часни и слободу златну”
- Изложба „Иво Андрић у дипломатији”
- Изложба „Јован Дучић у дипломатији”
- Изложба „130 година Гимназије у Врању”
- Изложба „Југословенске владе 1918—2006.”
- Изложба „Портрети краљице Марије и кнегиње Олге Карађорђевић”
- Изложба „Српско-турски ратови 1876—1878.”
