Пашин конак (Врање)
Пашин конак је здање у Врању које је саградио Рауф-бег Џиноли 1765. године. Конак се састоји од две зграде. У првој згради (Народни Музеј) био је селамлук за боравак мушкараца, а у другој (сада пословни центар СИМПО) харемлук за пашине жене. Зграда селамлука се налази поред улице, а зграда харемлука иза ње, у дворишту. По ослобођењу Врања од Турака, ћерка последњег врањског паше Хусеин паше, Абдуљ ханума је продала владици Пајсију који га је поклонио граду. У дугогодишњој историји ове зграде у њој се налазила и прва отворена Гимназија од 1881. до 1932. Њу је као седморазредну похађао и књижевник Борисав Станковић а професори су му били, између осталих,књижевници Радоје Домановић и Јаша Продановић.[1] Након тога, ово здање је постојало као општина. У згради некадашњег селамлука од 1960. налази се Народни музеј као Музеј народноослободилачке борбе. Временом музеј је прерастао у музеј комплексног типа, који поред историјског има и одељење археологије допуњени нумизматичком збирком и одељење етнографије. У својим збиркама данас има преко 15000 предмета. Први конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1955, а 1994. завршена је ревитализација.[2] У згради харемлука је од 2023. године почела да се формира стална музејска поставка.[3]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Обе зграде су подигнуте у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке, облепљене блатом и окречене. Оне представљају репрезентативне примере старе градске балканске куће симетричног типа, са снажно истуреном стрехом. У приземљу и на спрату имају велике холове неправилних облика, повезане правим, врло стрмим степеницама. Из холова се улази у простране собе које се греју из оџаклије смештене између њих. Све собе имају богато декорисане таванице у дрвету, међу којима се особито истиче она у згради харемлука. Делфа Иванић наводи податке да је селамлук мушки, а харемлук женски део стана.[4]
Под Турцима обе зграде спајао је висећи мост, како паша, када је ноћу одлазио у харемлук код жена, не би заобилазио кроз двориште. Пашин конак био је ограђен високим зидом (задржао се до после II светског рата), којим је, првобитно, паша скривао своју приватност.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Остојић, Емилија: Врање на раскршћу, Врање, 2004. Стр: 52.
- ^ Пешић, Миодраг: Врање, Врање,1975. Стр: 266-267.
- ^ М., Д. (27. 2. 2023). „ПУНИ СЕ ХАРЕМЛУК У ВРАЊУ: У сталној поставци наћи ће се и предмети из домова Врањанаца”. Вечерње новости. Приступљено 28. 2. 2023.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: Институт за савремену историју. стр. 117. ISBN 978-86-7403-172-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
.jpg)
