Ичкерија
| Чеченска Република Ичкерија Нохчийн Пачхьалкх Нохчийчоь | |||
|---|---|---|---|
| Химна Смрт или слобода | |||
 | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Кавказ | ||
| Земља | Русија | ||
| Престоница | Грозни | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | чеченски, руски[1] | ||
| Религија | ислам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Република | ||
| — Председник | Џохар Дудајев | ||
| Зелимхан Јандарбијев | |||
| Аслан Масхадов | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | свремено доба | ||
| — Оснивање | 1991. | ||
| — Укидање | 1999. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 15.300 km² | ||
| Становништво | 1.103.000 | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
| ||
Ичкерија, званично Чеченска Република Ичкерија (ЧРИ), била је фактички независна држава на Северном Кавказу између 1991. и 1999. године. Настала је у време распада Совјетског Савеза на једном делу некадашње аутономне републике Чечено-Ингушетије (дела Руске СФСР), а војно је поражена од стране руске армије 1999. и укључена у Руску Федерацију као Република Чеченија. Независност Ичкерије није била међународно призната. Признали су је привремено само Грузија и авганистански талибани.
Име
[уреди | уреди извор]Ичкерија је историјско туркијско име за централни део Чеченије. Према легенди, сва „чиста” чеченска племена имају тамо своје корене. Кад су чеченски сепаратисти прогласили независност Чеченије од Русије, користили су име „Чеченска Република Ичкерија” за независну Чеченију. У многим страним изворима се, међутим, независна Ичкерија помиње као Чеченија.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1991, док се распадао СССР, чеченски лидер Џохар Дудајев је прогласио независност Чеченије (Ичкерије). Руски председник Борис Јељцин је одбијао да призна чеченску независност, као и друге државе света. Држава Ичкерија је од тада фактички била независна до Првог чеченског рата 1994. године, када Чеченија бива заузета од стране руске војске (до 1996), а Дудајев убијен. Први чеченски рат 1994–1996. резултирао је победом сепаратистичких снага.[2] Након постизања де факто независности од Русије 1996. године,[3][4] киднаповања и насиље између банди су мучили регион, који влада није могла да контролише.[5][6] Новембра 1997. Чеченија је проглашена исламском републиком.[7][8] Од 1996. године (када се руска војска повлачи), па до 1999. године Чечени и даље уживају техничку независност, све до напада чеченских снага под вођством Шамила Басајева на суседну руску републику Дагестан. Тада Русија одговара војном силом и започиње Други чеченски рат, чиме успостављају контролу над територијом Чеченије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Constitution of Chechen Republic Ichkeria”. Waynakh Online. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015.
- ^ „Still growling”. The Economist. 22. 1. 1998. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ Sakwa, Richard (2005). Chechnya: From Past to Future. Anthem Press. стр. 280. ISBN 9781843313618.
- ^ Meyers, Jeff (2017). The Criminal–Terror Nexus in Chechnya: A Historical, Social, and Religious Analysis. Lexington Books. стр. 129. ISBN 9781498539319.
- ^ „Chechen president cracks down on crime”. BBC News. 20. 7. 1998. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ „Chechnya, Torn by War, Is Also Being Tormented by Kidnappings”. The New York Times. 15. 10. 1999.
- ^ „Chechnya's chop-chop justice”. The Economist. 18. 9. 1997. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017.
- ^ „Chechnya proclaimed Islamic republic”. UPI (на језику: енглески). 5. 11. 1997. Архивирано из оригинала 9. 12. 2017. г. Приступљено 9. 12. 2017.