Калеваљски национални парк
| Калеваљски национални парк | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Границе парка зелена боја, Финска граница љубичаста боја | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Карелија Русија |
| Најближи град | Костомукша, |
| Координате | 64° 59′ N 30° 13′ E / 64.983° С; 30.217° И |
| Површина | 744 km² |
| Основано | 2007. године |
| Управљачко тијело | Министарство за природна богатства и екологију |
Калеваљски национални парк (рус. Калевальский) садржи једну од последњих бореалних борових шума у Европи. Налази се на граници између Русије и Финске. Парк се налази у Републици Карелија, 30 км северно од града Костомукше.[1][2] Калевала, епска песма финског и карелијског усменог фолклора, је настала у овом региону.[3] Традиционално становништво овог подручја су Лапонци и Карели.
Топографија
[уреди | уреди извор]Територија парка налази се на југоистоку Балтичког штита, и садржи најстарије стене у Европи (3 милиона година стари Прекамбријумски кристални гранити, гнајс, и слично), покривен младим слојем (20-30 метара) глацијалних наслага. За време плеистоценске глацијације, тешке континенталне ледене плоче су очистиле и депресовале регион, остављајући како су се топиле равне пејзаже језера и река. Западни део парка углавном је раван и прекривен шумом, док источни део има више брда и гребена, надморска висина у парку се креће између 105 и 278 метара.[3] Због драгоценог минералног профила, рударство је главна индустријска грана у тој области, а важна је и дрвена грађа.
У парку се налази 250 потока и 400 језера. Само око 100 језера има површину већу од 10 хектара. Површина парка је прекривена са 85% шума, 9% мочвара и 6% језера и река. Мочварни системи су комплексни, а тресетно тло доминира у већем делу парка. Шума је углавном борова, са око 10% смрче и неколико процената брезе и јасике на местима бивших фарми.[4]
Клима
[уреди | уреди извор]Клима у Калеваљским шумама је субполарна (Кепенова класификација климата: Dfc), која се карактерише дугим хладним зимама и кратким прохладним летима. Број дана под снегом се креће око 170-180; број дана без мраза се креће око 80–95 дана.[4]
| Костомукша, Карелија, Русија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Екорегион
[уреди | уреди извор]Копнени екорегион Калеваљског парка спада у "Скандинавску и Руску тајгу" (WWF ID#608), а регион карактеришу четинарске шуме тајге.[5] Слатководни екорегион је декларисан под називом "Дренажа Баренцовог мора" (FEOW ID#407), карактеришу га миграционе врсте, низак ниво ендемизма, и велики број врста које су населили људи. FEOW-о запажање гласи: "Рибља фауна се формира из имиграције врста из Атлантика и Сибира, са слабим саставом основних слатководних европских врста; тако "измиксована" природа рибље фауне је његова главна одлика".[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Kalevalsky National Park”. PA Russia. Приступљено 30. 12. 2015.
- ^ „Kalevalsky National Park”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. Приступљено 30. 12. 2015.
- ^ а б „Ecology of Karelia”. petsru.ru. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 31. 12. 2015.
- ^ а б „Kalevalsky National Park”. Voinitsa.ru. Приступљено 31. 12. 2015.
- ^ „Scandinavian and Russian taiga”. Encyclopedia of the Earth. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 31. 12. 2015.
- ^ „Barents Sea Drainages”. Freshwater Ecoregions of the World (FEOW). Приступљено 31. 12. 2015.
