Пређи на садржај

Кафана Бела лађа (Нови Сад)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Кафана Бела лађа
Информације
Локација Његошева 5, Нови Сад,  Србија
Статус затворена
Отварање око 1920.
Затварање Половином 20. века
Ознака заштићеног споменика културе на згради некадашње кафане

Бела лађа је била чувена новосадска кафана, једна од најстаријих у овом граду, у којој се некада окупљали виђенији војвођански Срби. Најпозантија је по томе што је, по писању историчара, у њој занатлија Стеван Јелинић Ћебенда, у друштву Светозара Милетића и других виђенијих Срба, први пут употребио израз „Српска Атина” за Нови Сад. Била је једна од најзначајнијих кафана у Новом Саду, о чему говори податак да је улица у којој се кафана налазила носила назив Weisse Schiff – Gase (на немачком), Feher-hajo utca (на мађарском језику), односно Беле лађе улица.[1]

Зграда у којој се налазила ова кафана и даље постоји. Налази се у Његошевој улици бр. 5, али је годинама напуштена, запуштена и прети јој урушавање.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Новосадска кафана “Бела лађа” основана је почетком 19. века, у време када су Дунавом запловили први пароброди. Први пут се у историјским изворима спомиње већ 1812. године, под латинским називом „Alba navis”, у писму сомборског магистрата новосадском.[3] Према причама најстаријих Новосађана, ти пароброди су били бели и имали једну црну пругу преко целог трупа. Те лађе биле су велики догађаји, како за децу, тако и за одрасле. Тако су готово „преко ноћи” широм Војводине почеле да се отварају кафане у чијем је називу била бела лађа, па је и у Новом Саду једна кафана добила такво име. Није позната тачна година настанка ове кафане, али постоје индиције да је зграда у којој се налазила саграђена у последњој деценији 18. века.

„Бела лађа” је била кафана у којој су се углавном окупљали виђенији Срби, српска културна и политичка интелигенција,[4] као некада у кафани „Код кламиле”. Међу њима су били Јаша Томић, Светозар Милетић, Лаза Костић, Тона Хаџић,

Јован Јовановић Змај, Јован Суботић, Михаило Полит-Десанчић, Новак Радоњић, Војислав Илић, Јаков Игњатовић, Јован Скерлић, Коста Трифковић, Ђура Јакшић, Јован Ђорђевић, Исидор Бајић, Миша Димитријевић, Лаза Телечки[5] и други. У њој су се певале српске песме и изводиле композиције које су компоновали чувени Исидор Бајић и Марко Нешић,[6] а неретко се доносиле и важне одлуке.

Међу музичарима у оркестрима који су свирали у „Белој лађи” било је и неколико нарочито значајних уметника, како оних народних који су ширили српску песму, чували је и неговали, тако и професионалаца који су постигли светски успех. Један од њих је био и Влада Марјановић, који је 1907. године емигрирао у Америку, где је једно време наступао као диригент са оркестром тамбураша у чувеној њујоршкој Метрополитен опери.[7]

„Бела лађа” у савременом добу

[уреди | уреди извор]
Почетак Његошеве улице и оронула фасада некада чувене кафане „Бела лађа”

У 20. веку „Бела Лађа” је изгубила значај, а потом и намену. Национализована је 28. јуна 1948. године и половином века представљала је један заборављени угоститељски објекат.[8] У згради у којој се налазила касније је било смештено јавно купатило, затим куплерај, а 1950. зграду је добило на коришћење предузеће „Војводинапут”. Њена унутрашњост адаптирана за нову намену.[9] После неколико других предузећа у њу се на крају уселила Градска инспекција. Када је 2006. године Инспекција исељена, зграда је више пута била на мети вандала, а локалне власти су у урбанистичким плановима почетком 2000-их издале и дозволу за рушење како би се на том месту изградио троспратни тржни центар.[10] Ипак, 2008. одустало се од рушења, после доношења одлуке Владе Србије о проглашењу ужег језгра Новог Сада за културно добро. Одлуком републике зграда у Његошевој 5 стављена је под посебну заштиту због своје историјске вредности,[11] али деценијама стоји празна, оронула[12] и прети јој урушавање, мада је планирана њена рестаурација.[13] Једна од препрека је и чињеница да је зграда 2017. реституцијом враћена бившим власницима.[14]

„Бела лађа” и Српска Атина

[уреди | уреди извор]
Некадашња кафана Бела лађа у Нјегошевој бр. 5

Кафана „Бела лађа” најпознатија је по томе што је у њој настао чувени надимак Новог Сада - Српска Атина. Кумовао је новосадски занатлија Стеван Јелинић Ћебенда. У књизи Матичиних чланова уз његово име пише да је био „арендатор”. Као ватрени присталица народњака, он је у „Лађи” често седео у друштву Милетића, тадашњег градоначелника Новог Сада и вође Српског народног покрета. У једном таквом разговору Ћебенда је, верује се, упоредио новосадску варош са Атином због мноштва културних знамења, а Милетићу је то поређење веома свидело. Ову анегдоту Новосађани преносе из века у век, а писани траг оставио је једино Љубомир Лотић, књижевник и дугогодишњи службеник Матице српске. У фусноти чланка „Споменици новосадске трговачке омладине 1902–1932” Лотић наводи да га је трагање за пореклом надимка Српска Атина довело до професора и функционера Матице српске Милана А. Јовановића Бабе. Од њега је Лотић сазнао да је надимак потекао од Милетићевих присталица, односно Новосађанина Стевана Јелинића Ћебенде.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гајић 1948, стр. 218
  2. ^ „Mural "Srpska Atina" zamenio uklonjen Remedov mural”. 021 Novi Sad. 5. 11. 2019. Приступљено 18. 11. 2021. 
  3. ^ „NJEGOŠEVA 2”. NS Priče. 3. 1. 2020. Приступљено 27. 11. 2021. 
  4. ^ „Zašto se Novi Sad naziva i ,,Srpska Atina“?”. VojvodinaInfo. 25. 7. 2020. Архивирано из оригинала 04. 04. 2022. г. Приступљено 20. 11. 2021. 
  5. ^ „O NJEGOŠEVOJ ULICI”. NS Priče. 31. 12. 2020. Приступљено 27. 11. 2021. 
  6. ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „KAFANA "BELA LAĐA" I NJEN SVIRAC ČIKA LAZA”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021. 
  7. ^ Knežev, Zoran (12. 5. 2012). „I ovo je bilo: Kako je tamburaš iz “Bele lađe” postao dirigent u Metropolitenu”. Moj Novi Sad. Приступљено 20. 11. 2021. 
  8. ^ Гајић 1948, стр. 217
  9. ^ „NJEGOŠEVA 5”. NS Priče. 3. 1. 2020. Приступљено 27. 11. 2021. 
  10. ^ „Propada kuća u kojoj je rečeno da je Novi Sad Srpska Atina, važećim planom bi mogla da se sruši”. 021.rs. 16. 7. 2020. Приступљено 20. 11. 2021. 
  11. ^ Bogosavljević, Žarko (1. 2. 2008). „Kafana „Bela lađa“ neće biti porušena”. Blic. Приступљено 20. 11. 2021. 
  12. ^ а б Симић, Јованка (23. 3. 2018). „Српска Атина некад и сад”. Културни центар Новог Сада. Приступљено 20. 11. 2021. 
  13. ^ Bojović, Ana (22. 7. 2020). „Novi Sad: Kući u kojoj se nalazila kafana "Bela lađa" u Njegoševoj ulici, preti urušavanje”. Rado televizija Vojvodine. Приступљено 20. 11. 2021. 
  14. ^ Ковачевић, Снежана (7. 8. 2017). „Куда плови Бела лађа”. Политика. Приступљено 20. 11. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кафана Бела лађа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кафана_Бела_лађа_(Нови_Сад)&oldid=26897221”