Кефалонија (тема)
| θέμα Κεφαλληνίας | |
|---|---|
| друга половина 8. века—1185. година | |
 Византијски Балкан око 900. године | |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Грчка |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | друга половина 8. века |
• Укинуто | 1185. година |
Кефалонија (грчки: θέμα Κεφαλληνίας/Κεφαλονίας) је била византијска тема која је постојала у периоду од друге половине 8. века до 1185. године. Тема Кефалонија је обухватала јонска острва.
Историја[уреди | уреди извор]
Током постојања Римског царства, јонска острва (Крф, Кефалонија, Закинтос, Итака, Китера и Лефкада) су били делови провинције Ахаје и Епира[1][2]. Сем Китере, сви су прикључени Кефалонији[3][4][5]. Након словенске инвазије на Балкан, острва су постала база Византијског царства за поновно успостављање царске власти на Балкану. Није познато када је тачно створена тема Кефалонија. Цар Константин Порфирогенит (913-959) тврди у свом делу "О управљању царством" да је првобитно постојала турма Лангобардије у јужној Италији, а да је касније настала нова област, али не и права тема (током владавине Лава VI; 886-912)[6][7]. Међутим, Порфирогенит греши јер је постојање стратега Кефалоније потврђено далеко пре владавине Лава Мудрог. Функција стратега Кефалоније помиње се у Тактикону Успенског (842/3), а Анали франачког краљевства помињу га још 809. године. Велики број печата сведочи о постојању теме Кефалоније средином или крајем 8. века[8][9].
Јонска острва служила су као база за нападе на Италију, а флота теме Кефалоније бранила је обале Јонског и Јадранског мора од арабљанских пирата[10]. Лангобардија је вероватно у почетку конституисана као турма Кефалоније након византијског освајања Барија 876. године[11]. Понекад су Кефалонија и Лангобардија били под командом једног стратега[12]. "Спис о народима" убраја Кефалонију у западне тј. европске теме[13]. Кефалонија је имала сопствену флоту. Стратег се издржавао од пореза кога је наплаћивао становништву теме. Ворен Тераголд процењује војне снаге Кефалоније на око 2000 људи у 9. веку[14]. На Кефалонију су такође протеривани политички противници[15].
Кефалонија се често помиње у описима војних операција од 9. до 11. века. Године 809. је стратег Павле победио млетачку флоту. Адмирал Назар 880. године односи велику победу у бици код Кефалоније над арабљанском флотом која је пљачкала острва теме. Трупе Кефалоније учествују у византијској офанзиви у Италији[16]. Мардити Кефалоније учествовали су у неуспешној експедицији против Критског емирата 949. године[17]. Стратег Кефалоније последњи пут се помиње 1011. године. Контолеон Торник је послат у Италију да сузбије устанак Лангобарда[18]. Након слома византијске власти у Јужној Италији (крајем 11. века) значај теме је опао. Крајем 11. века острва постају поприште Византијско-норманских ратова. Острво Крф Нормани су држали од 1081. до 1085. и од 1147. до 1149. године, а Млечани су га неуспешно опседали 1122—1123. године. Острво Кефалонија неуспешно је опседнута 1085. године, а опљачкана 1099. године од стране Пизанаца и 1126. године од стране Венецијанаца[19]. Крф и остала острва, сем Лефкаде, освојио је нормански краљ Вилијам II Сицилијански 1185. године. Формиран је Палатинат Кефалонија и Закинтос под командом Вилијамовог адмирала Маргарита од Бриндизија[20].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kazhdan 1991, стр. 1007.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 44–50
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 2
- ^ Pertusi 1952, стр. 175.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 176
- ^ Kazhdan 1991, стр. 1122.
- ^ Pertusi 1952, стр. 174.
- ^ Pertusi 1952, стр. 174–175
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 52, 175.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 52, 54.
- ^ Oikonomides 1972, стр. 351–352
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 52
- ^ Pertusi 1952, стр. 91.
- ^ Treadgold (1995). стр. 66ff.
- ^ Kazhdan 1991, стр. 1123.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 52–53, 175–176.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 54, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 55, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 56–57, 176.
- ^ Soustal & Koder 1981, стр. 58, 176.
Извори[уреди | уреди извор]
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1994). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 2: South of the Balkans, the Islands, South of Asia Minor. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-226-8.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (на језику: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Soustal, Peter; Koder, Johannes (1981). Tabula Imperii Byzantini, Band 3: Nikopolis und Kephallēnia (на језику: German). Vienna, Austria: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-0399-8.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.