Византијско-нормански ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Византијско-нормански ратови
Italy and Illyria 1084 AD.svg
Италија 1184. године
Време: 1050—1185
Место: Апулија, Калабрија, Балкан
Резултат: Нормани освајају Апулију и Калабрију
Сукобљене стране
 Византијско царство Краљевина Сицилија
Команданти и вође
Алексије I Комнин
Јован II Комнин
Манојло I Комнин
Андроник I Комнин
Исак II Анђео
Роберт Гвискар
Боемунд Тарентски
Роџер II Сицилијански
Константин Бодин

Византијско-нормански ратови вођени су у периоду од 1050. до 1185. године између Византијског царства и Нормана, тј. норманских држава у Италији. Завршени су норманским освајањем Апулије и Калабрије.

Рат[уреди]

Византијско-нормански ратови избили су као последица кризе у коју је Византијско царство запало средином 11. века. Нормани су настојали то искористити како би створили феудалне поседе од којих би временом створили и независне државе. Нормани су на тле Јужне Италије дошли као најамничка војска. Најуспешнији од њих био је Роберт Гвискар који је, уз подршку папе, предводио Нормане приликом освајања Јужне Италије. У периоду од 1050. до 1071. године нестају и последњи византијски поседи са друге стране Јадрана. Пад Барија одиграо се непосредно пре друге катастрофе која је задесила Византијско царство (1071). Десет година касније, Роберт Гвискар покреће поход на сам Цариград. Године 1081. Византинци трпе тежак пораз у бици код Драча након које Нормани освајају данашњу Албанију и велике делове Грчке. Међутим, дипломатске активности византијског цара Алексија I Комнина у Италији брзо су анулирале та достигнућа.

Сукоби су привремено прекинути избијањем крсташких ратова који су ујединили хришћанску Европу. Нормани су били византијски савезници у Првом крсташком рату. Једну од крсташких армија предводио је Боемунд Тарентски, Гвискаров син. Боемунд је након крсташког освајања Антиохије у њој формирао нову крсташку државу. Године 1107. Боемунд покреће нови поход на Византију. Окупио је 34 000 добровољаца и повео их у Албанију. Ипак, Алексије му је нанео пораз и присилио га на мир (Деволски споразум). Био је присиљен да у западном стилу положи цару Алексију вазалну заклетву. Византијски цар Јован II Комнин је почетком четрдесетих година посетио Антиохију која му је, према договору закљученим пре покретања крсташких ратова, припадала. Страдао је приликом посете погођен стрелом у око. Даље сукобе спречило је избијање Другог крсташког рата.

Године 1147. избија рат између норманског краља Роџера II Сицилијанског и Манојла I Комнина, византијског цара. Нормански покушаји освајања упоришта на Балкану завршени су неуспехом. Исто су завршили и покушаји Византинаца да поврате поседе у Италији.

Последњи Византијско-нормански рат вођен је од 1185. до 1186. године. Нормани су опљачкали Солун 1185. године. Исак II Анђео, нови византијски цар, поразио је Нормане на обали Струме 7. септембра 1185. године

Види још[уреди]

Извори[уреди]