Пређи на садржај

Крушина

С Википедије, слободне енциклопедије

Крушина
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. alnus
Биномно име
Frangula alnus
Ареал врсте Frangula alnus (крушина)
Синоними[1][2]

Rhamnus frangula L.
Frangula atlantica Grubov
Frangula dodonei Ard. nom. inval.
Frangula frangula H.Karst.
Frangula nigra Samp.
Frangula pentapetala Gilib.
Frangula vulgaris Hill
Girtanneria frangula Neck.

Крушина (Frangula alnus)[а] је жбун или ниско листопадно дрво. Код нас је домаћа врста. Највећи значај има као лековита самоникла биљка. Среће се још и са домаћим називима: обична трушљика, пасдрен, крковина, пасја леска, смрдљика.[3]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Ареал крушине је веома велики. Простире се од Португала на западу, широм Европе и преко западне Азије све до Кине, од западног Сибира на северу до Мале Азије на југу.[4] Допире до надморске висине од 2000 м.[5][6]

У Америку је унесена у 19. веку као украсна биљка али се, у недостатку природних непријатеља проширила и постала инвазивна врста.[5]

Код на се веће скупине срећу у низијским шумама поред Дунава и других река, а највише их има по речним острвима.[7]

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Крушина расте као жбун или ниско дрво, висине до 6 м. Корен биљке је јако разгранат. Расте у дубину и до 6 м. Маса корена се налази у површинском слоју земљишта, јер расте на теренима са високим нивоом подземне воде. Кора младих биљака је глатка и сјајна, сиво мрке до скоро црне боје, посута хоризонталним, готово белим лентицелама.[8][4]

Младе гранчице су сиво смеђе, ретко длакаве и посуте лентицелама. Пупољци су голи и без љуспи. Листови су обрнуто јајасти, целог обода, дуги до 7 цм, а широки око 4 цм. Са лица су тамнозелени и сјајни, са наличја светлији.[4][6] На гранчицама су распоређени наизменично, на кратким дршкама.[8]

Цветови су ситни, неугледни, зеленкасто беле боје. Стоје по 2−10 заједно на дугим петељкама у пазуху листова.[4] Цвета крајем пролећа и почетком лета. Плодви су меснате коштунице пречника око 8 мм. У почетку су зелене, затим црвене, а зреле бобице у септембру−октобру добијају љубичасто црну боју. Сазревају сукцесивно, тако да се крајем лета могу заједно наћи плодови различитих боја и степена зрелости. У плоду се налази 2−3 троугласта, жућкаста семена.[6]

Услови станишта

[уреди | уреди извор]

Успешно расте на алувијалним теренима дуж река,[4] док на теренима изван ових положаја захтева земљишта са довољно влаге. Тако може успешно расти у влажним шумама и у шипражју, међу другим ниским растињем.[6]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Кора крушине (Cortex Frangulae)

Плодови крушине су отровни, јер садрже антрахинонске деривате који имају јако пургативно дејство. Незрели плодови су отровнији јер садрже и сапонине. Конзумирање веће количине може довести до озбиљних цревних проблема.[6] Исте материје налазе се и у кори.[9]

Као лековита дрога користе се осушене бобице, али много чешће се, од давнина, користи кора крушине (Frangulae cortex).[6] Сировина се употребљава тек годину дана после сушења, јер се главни пургативни састојак, гликофрангулин, сушењем и дуготрајним стајањем разлаже на гликозу и франгулин, одавно познат као састојак дроге. Кора се прикупља крајем зиме и рано у пролеће, када крену биљни сокови, а пре листања.[8] Скида се са младих грана и стабала. Крушина се употребљава у облику течног или сувог екстракта или декокта као поуздан лаксанс, нарочито против хроничног затвора.[7]

Крушина је медоносна врста. Даје пчелама и нектар и поленов прах.[10] Током зиме представља значајан извор хране глодарима и птицама.[5]

Крушина се користи и за добијање сликарског материјала − неких боја, као и квалитетног дрвеног угља за цртање. Такође се користи и за добијање дрвених клинова и фурнира.[9]

Гајење крушине

[уреди | уреди извор]

За прикупљање коре не користе се само самоникле биљке, већ се она може и плански узгајати. Нема посебних захтева према условима средине, осим влажног и богатог земљишта. Најбољи терени за узгој крушине су необрадиве површине, најбоље на речним острвима. Плантаже крушине личе на воћњаке. Размножава се ожиљеним изданцима и резницама.[8]

Крушина се може гајити и као вртна биљка. Употребљава се као неформална жива ограда, мада добро подноси и орезивање, па се може и обликовати. Најбољи култивар за ту сврху је Tallhedge (Rhamnus frangula 'Columnaris').[9]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У старијој литератури чешће се може наћи под латинским називом Rhamnus frangula L.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The International Plant Names Index”. Приступљено 3. 03. 2013. 
  2. ^ Frangula alnus Mill.”. The Plant List: A Working list of All Plant Species. 
  3. ^ Godwin, H. (1943). Frangula alnus Miller. Journal of Ecology, 31(1), 77-92.
  4. ^ а б в г д Vukićević 1996, стр. 661−662
  5. ^ а б в „Frangula alnus”. EUFORGEN. European Forest Genetic Resources Programme. Приступљено 8. 12. 2016. 
  6. ^ а б в г д ђ Grlić 1984, стр. 58
  7. ^ а б Туцаков 1984, стр. 416−418
  8. ^ а б в г Stojčevski 2011, стр. 52−53
  9. ^ а б в „Rhamnus frangula - L.”. Plants For A Future. Приступљено 8. 12. 2016. 
  10. ^ Kojić, Momčilo; Dragica Vilotić, Vaskrsija Janjić (2008). Medonosne biljke. Beograd: Herbološko društvo Srbije. ISBN 978-86-911965-0-9. COBISS.SR 152294668

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]