Пређи на садржај

Лука Ријека

С Википедије, слободне енциклопедије
Пристаниште луке у Ријеци

Лука Ријека је лука у Ријеци која се налази на обали Кварнерског залива у Јадранском мору. Први записи о луци датирају из 1281. године. Била је главна лука Краљевине Мађарске у 19. веку и почетком 20. века, Југославије између Другог светског рата и 1991. и Хрватске након њеног осамостаљења. Данас је то највећа лука у Хрватској са пропусношћу од 13,6 милиона тона 2020, углавном нафте, генералног терета и расутих терета и 344.091 јединица еквивалента двадесет стопа.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Boats in port, city is visible in the background
Фотографија Луке Ријека из 1923. године.

Први запис о ријечкој луци датира из 1281. године када је Велико вијеће Млетачке републике пријавило сукоб млетачких трговаца и бродовласника из Задра и Раба. Године 1719. ријечка лука је добила повељу као слободна лука од стране цара Светог римског царства Карла, а први пут који је повезивао луку са залеђем, Каролински пут, завршен је 1728. године.[2] Унутрашње везе су постепено побољшаване изградњом путева Џозефина и Луизијана 1779, односно 1810. године.[3]

Године 1776. Ријека је постала корпус сепаратум у оквиру Хабзбуршке монархије, позната под својим мађарско–италијанским именом Фиуме и пребачена је у Краљевину Мађарску како би подстакла трговину. Након аустроугарског компромиса 1867. године, Ријека добија све већи значај као једина мађарска поморска лука, а у другој половини 19. века довршена је нова вештачка лука, као и железничке линије до Будимпеште преко Загреба и до Пивке у Словенији, где се пруга спојила са Аустријском јужном железницом која повезује Беч и Трст. Развој у овом периоду подстакао је ријечку луку да заузме десето место по обиму транспорта међу европским лукама пошто је достигла врхунац 1913.[2][4][5][6] У другој половини 19. века изграђен је велики лукобран заједно са пристаништем у самом граду Ријеци, померајући обалу између сто и двеста метара. У том периоду изграђена је и железничка инфраструктура северно од луке, као и складишни објекти, административне зграде и други неопходни објекти. Железничке објекте је пројектовао Јожеф Бејнвил, док је саму луку Хиларион Паскал који је претходно пројектовао луку Марсеј и Антал Хајнал. Дизајн је представљен у Паризу 1878. године.[7]

Након пораза Аустроугарске у Првом светском рату и Рапалског споразума 1920. године, Ријека је постала независна град–држава позната као Слободна држава Ријека. То је означило почетак пропадања луке, пошто је изгубила велики део свог главног тржишта Мађарске.[8] Италија је анектирала Ријеку 1924. Римским споразумом, а лука је постала периферна, без модерних железничких или друмских веза са остатком земље, што је додатно допринело већ очигледном економском паду.[9][10]

Током Другог светског рата Ријека је била на мети око тридесет савезничких бомбардовања, а 1945. године Немци су у повлачењу оштетили око 90% лучких објеката.[11] Међу потопљеним бродовима у луци била је и немачка помоћна крстарица Кибиц, која је касније била подигнута и поправљена у Јахту Галеб. Град Ријека је купио брод који је накнадно усидрен у луци и на крају отворен као музеј 2011.[12]

Поглед на Ријеку са луком.

Након Другог светског рата и Париских мировних уговора Ријека је постала део Хрватске и Југославије, тиме је ријечка лука добила ново тржиште и покренула даљи развој. Терминал за расуте терете завршен је 1967. године, а затим складишта у Шкрљеву 1978. Године 1979. дограђени су контејнерски терминал на Сушаку, терминал за фосфате у Ријеци и терминал за дрво у Бршици.[2] Највећи обим терета забележен је 1980. када је 20.2 милиона тона, укључујући 13.1 милион тона течног терета, превезено.[13] Од 1996. године обим пословања Луке Ријека поново постепено расте.[14]

Лучка управа Ријека

[уреди | уреди извор]
Drawn map of a port
Лука Ријека око 1900-е.

Лучку управу Ријека основала је 1996. године Република Хрватска као прву лучку управу у земљи.[15] Задужена је за планирање и стратешки развој, укључујући издавање концесија и дозвола, надзор, безбедност пловидбе у лучком подручју, безбедност и заштиту од пожара, као и управљање отпадом. Пословањем воде концесионари Лука Ријека дд, Јадрански нафтовод и Јадранска врата дд и њихови подизвођачи.[16]

У марту 2010. године лучке власти Трста, Равене, Венеције и Копра основале су Удружење лука северног Јадрана у Трсту са циљем унапређења положаја лука у Европској унији и њених транспортних образаца.[17] Лука Ријека приступила је Удружењу у новембру 2010.[18] као удружење лука северног Јадрана које има за циљ да усклади информационе системе и организациону поставку лука чланица како би привукла бродарство. Планирано је да пројекат буде завршен до 2013.[19] Осим тога, Лука Ријека је и чланица мреже Европске организације морских лука, Међународног удружења лучких капетана, Хрватске асоцијације лучких управа и Међународног удружења лука.[16]

Лучка управа Ријека управља центром за контролу промета који се налази у новом путничком терминалу. Систем контроле саобраћаја се састоји од електронског приказа карте и информационог система који користи радарске сензоре и систем за аутоматску идентификацију, као и додатне системе као што су ВХФ систем, хидрометеоролошки подаци, видео-надзор пристаништа затвореног круга и систем за обраду података.[20] У 2011. години лучка управа је похваљена као једна од четири најбоље лучке управе у свету.[21]

Транспортни капацитети

[уреди | уреди извор]
Three port cranes lined along the shore
Дизалице у Луци Ријека.

Лука Ријека налази се на Кварнерском заливу у северном Јадранском мору, са средиштем града Ријеке. Објекти обухватају терминале и друге објекте у граду и на подручју које сеже од Бакарског залива гдје се налази терминал за расуте терете, отприлике 13 км источно од Ријеке, до Бршице западно од Ријеке, где се налази вишенаменски терминал.[22] Лука Ријека налази се на јужном крају паневропске транспортне мреже Коридора Вб, представљајући поморски продужетак жељезничких и друмских праваца који воде до и из Ријеке. Они обухватају модерне путеве као што је аутопут А6 који чини део европске руте Е65 и повезује Загреб, Будимпешту и Беч и аутопут А7, део европске руте Е61 и Е65.[23][24] Железничке везе обухватају једноколосечне железничке линије до Загреба и до Пивке у Словенији. Постоје планови за надоградњу на двоколосечну пругу високих перформанси.[25][26]

Coal loading gantry crane in a port
Бакар терминал за расуте терете.

Лука се састоји од неколико терминала:

  • Терминал за расуте терете – обрађује угаљ, руду гвожђа и расуте терете са четири милиона тона годишњег капацитета. Прихвата Capesize бродове, налази се у Бакарском заливу 13 км источно од Ријеке.
  • Терминал за житарице – руковање и складиштење житарица и уљарица, један милион тона годишњег капацитета, западни део Луке Ријека.
  • Контејнерски и Ро–Ро терминал – рукује интермодалним контејнерима и управља Јадранска врата дд.[27]
  • Терминал за генералне терете – обрађује генералне терете, со и цемент, два милиона тона годишњег капацитета, западни део луке.
  • Терминал за дрво – рукује, складишти и прерађује дрво, 500.000 тона годишњег капацитета, источни део луке.
  • Терминал Шкрљево – објекти за складиштење, прераду и паковање терета, заузима 103 ари и налази се 10 км од Ријеке, обезбеђујући приступ аутопуту и железници.
  • Фриго терминал – рукује и складишти расхлађену и смрзнуту храну, 100.000 тона годишњег капацитета, западни део луке.
  • Терминал Бршица – претовар стоке, дрвне грађе и генералних терета, 60.000 тона годишњег капацитета, налази се 60 км западно од Ријеке.
  • Путнички терминал – једанаест пристаништа, опслужује 200.000 путника годишње углавном путујући линијама које опслужују оближња острва и друге луке дуж јадранске обале.[28][29]
  • Терминал за течне терете – налазе се у заливу Омишаљ (управља ЈАНАФ) и ували Сепен (управља ДИОКИ дд), оба на острву Крк. Годишњи капацитет је од двадесет и четири милиона тона нафте, а капацитет складиштења 130.000 тона. Терминал је повезан са цевоводом којим управљају ЈАНАФ и петрохемијска творница ДИНА у Омишљу.[30][31][32]
  • Дубокоморски контејнерски терминал Загреб – тренутно у фази опремања, почеће са радом 2024. године. Налази се у источном делу луке којим управља Ријека Гатеваи доо.

Лука има педесет и осам везова и два додатна веза у терминалу за течне терете, укупне површине луке 370 ари и 335.000 km² затворених складишта.[33]

Пословне операције

[уреди | уреди извор]
Docked ferry with bow gate open
Трајект Јадролиније Марко Поло у Луци Ријека.

Лука Ријека је највећа лука у Хрватској која покрива највећи део увоза и извоза земље.[34][35] У самој Ријеци је 2008. пристало 2418 бродова, у Бршици 872, у Бакру 818 и у Омишљу 268 бродова — укупно 4376.[36] Лука Ријека је у 2010. години превезла 10,2 милиона тона терета, што је пад од 9% у односу на 2009. Међутим, ова цифра представља повећање обима транспорта сувог терета од 69% у односу на 2002. годину. Број за 2010. укључује 5,6 милиона тона течног терета, 2.3 милиона тона генералног терета, 2,0 милиона тона расутих терета и 254.000 тона дрвета. Контејнерски терминал је последњих година забележио значајан раст пословања. Лука Ријека, такође, опслужује путничке и трајектне линије којима управља Јадролинија до оближњих острва Црес, Мали Лошињ, Сусак, Иловик, Уније, Раб и Паг, као и до јадранских лука јужније, као што су Сплит и Дубровник којим опслужује острва Хвар, Корчулу и Мљет.[28][29] Путнички терминал опслужује око 200.000 путника сваке године.[37][38] Од новембра 2021. године у Луци Ријека послују четири концесионара „Лука Ријека дд”, „Јадранска врата дд”, „ЈАНАФ” и „Rijeka Gateway”.[16]

Будућа експанзија

[уреди | уреди извор]
Fuel tanks and tanker mooring facilities on a shore
Објекти ЈАНАФ-а у Омишљу.

Лука Ријека дд, оператер Луке Ријека, је 2011. године потписала уговор о стратешком партнерству са ICTSI и Јадранска врата дд. Партнерство има за циљ да прошири капацитет контејнерског терминала на 600.000 ТЕУ. Уговором је такође предвиђено да концесија за рад терминала траје тридесет година уз улагање од педесет и четири милиона евра. Процењује се да ће ICTSI и Лука Ријека дд уложити до милијарду куна (135 милиона евра) у Луку Ријека.[39] Планира се и надоградња осталих лучких терминала, уз улагања преко Светске банке и кроз јавно-приватно партнерство. Они обухватају карго терминале у граду Ријеци и нови путнички терминал отворен у октобру 2009.[14][28][40][41]

Ријечка Рива и лука.

Мастер планом развоја луке Ријека, који је израдила „Ротердам Маритиме Гроуп”, предвиђено је даље проширење лучких капацитета до 2030. године, укључујући изградњу великог контејнерског терминала у Омишљу на отоку Крку, у близини нафтног терминала ЈАНАФ Омишаљ.[42] План захтева изградњу жељезничке пруге високих перформанси до Загреба и жељезничке везе коју планирају Хрватске жељезнице до предложеног острвског терминала.[26][43] Нова линија подразумева изградњу новог моста до острва Крк поред постојећег Крчког моста.[44] План такође укључује проширење постојећих терминала, а процењује се да ће захтевати додатних 150 милиона америчких долара.[45] Такође, планирано је проширење терминала за течне терете, као и проширење објекта Бакарског залива где је планиран ауто терминал.[46][47] Проширење луке, унапређење саобраћајних веза и стратешко партнерство имају за циљ да се Ријека постане највећа контејнерска лука на Јадранском мору.[34][48]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Statistika prometa” [Traffic statistics]. Lučka uprava Rijeka (на језику: хрватски). Приступљено 5. 11. 2021. 
  2. ^ а б в „History”. Luka Rijeka d.d. Архивирано из оригинала 12. 2. 2014. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  3. ^ Klaić, V.; Strčić, P. (1901), Krčki Knezovi Frankapani (на језику: хрватски), I, Zagreb: Izdanje ″Matice hrvatske″, ISBN 86-7071-140-0 
  4. ^ „Riječka luka” [The Port of Rijeka] (на језику: хрватски). Museum of the City of Rijeka. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2011. 
  5. ^ Ivan Mencer; Mladen Črnjar (октобар 2000). „Prilog gospodarskoj strategiji razvitka Republike Hrvatske - Riječki prometni pravac” [Contribution to Economic Development Strategy of the Republic of Croatia - The Rijeka Traffic Direction]. Ekonomski Pregled (на језику: хрватски). 51 (9–10): 1054—1074. Приступљено 2. 9. 2011. 
  6. ^ Michael Ledeen (2002). D'Annunzio: the first duce. Transaction Publishers. стр. 19. ISBN 0-7658-0742-4. Приступљено 23. 8. 2011. 
  7. ^ „PATCHing the city 09”. City of Rijeka. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2012. г. Приступљено 30. 8. 2011. 
  8. ^ Daniel Patafta (2004). „Prilike gospodarstva Rijeke” [Economic Situation in Rijeka]. Ekonomska I Ekohistorija (на језику: хрватски). Society for Croatian Economic History and Environmental History. 1 (1): 115—137. ISSN 1845-5867. 
  9. ^ Cedric James Lowe; F. Marzari (2002). Italian foreign policy, 1870–1940. Routledge. стр. 177—178. ISBN 0-415-27372-2. Приступљено 23. 8. 2011. 
  10. ^ League of Nations Treaty Series, vol.
  11. ^ „Rijeka nakon 3. svibnja 1945.” [Rijeka after May 3, 1945] (на језику: хрватски). Museum of the City of Rijeka. Приступљено 26. 8. 2011. 
  12. ^ Jelena Mandić-Mušćet (5. 6. 2011). „Izuzetan spoj povijesti i umjetnosti” [An exceptional blend of history and art]. Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 26. 8. 2011. 
  13. ^ „Through history”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  14. ^ а б „Riječka luka –jadranski "prolaz" prema Europi” [The Port of Rijeka – Adriatic "gateway" to Europe] (на језику: хрватски). World Bank. 3. 3. 2006. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2011. 
  15. ^ „Odluka o osnivanju Lučke uprave Rijeka” [Decision on Founding of the Port of Rijeka Authority] (на језику: хрватски). Narodne Novine. 23. 5. 1996. Приступљено 19. 10. 2013. 
  16. ^ а б в „About the Port of Rijeka Authority”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  17. ^ „Signed the founding of the NAPA in Trieste, Rijeka is expected to join in”. Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). 2. 3. 2010. Приступљено 27. 8. 2011. 
  18. ^ „Port of Rijeka – Fifth Star of NAPA”. North Adriatic Ports Association. 29. 11. 2010. Приступљено 27. 8. 2011. 
  19. ^ Darko Pajić (2. 7. 2011). „Za udruživanje riječke luke, Kopra, Trsta i Venecije EU daje 1,45 milijuna eura” [EU grants 1.45 million euro for association of ports of Rijeka, Kopar, Trieste and Venice]. Novi list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 30. 8. 2011. г. Приступљено 27. 8. 2011. 
  20. ^ „Port Control Center”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  21. ^ „Winners”. ci-awards.com (Containerisation International Awards 2011). Informa. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 22. 10. 2011. 
  22. ^ „Terminals”. Luka Rijeka d.d. Архивирано из оригинала 3. 10. 2011. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  23. ^ „Pravilnik o označavanju autocesta, njihove stacionaže, brojeva izlaza i prometnih čvorišta te naziva izlaza, prometnih čvorišta i odmorišta” [Regulation on motorway markings, chainage, interchange/exit/rest area numbers and names] (на језику: хрватски). Narodne novine. 6. 5. 2003. Приступљено 24. 8. 2011. 
  24. ^ „EUROPEAN AGREMENT [sic] ON MAIN INTERNATIONAL TRAFFIC ARTERIES (AGR)” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. 28. 3. 2008. Приступљено 24. 8. 2011. 
  25. ^ „Railway line in the V B corridor”. Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  26. ^ а б Plamenko Cvitić (25. 8. 2008). „Nova pruga za uzlet Rijeke” [New railway to boost Rijeka]. Nacional (на језику: хрватски) (667). Архивирано из оригинала 31. 8. 2012. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  27. ^ „About us”. Jadranska vrata d.d. Приступљено 26. 8. 2011. 
  28. ^ а б в „New maritime passenger terminal formally opened in Rijeka”. Government of Croatia. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала 23. 03. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  29. ^ а б „Terminals – Passenger Port Terminal”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  30. ^ „Terminals – Liquid Cargo Terminal”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  31. ^ „DINA – Petrokemija d.d., Omišalj”. DIOKI d.d. Архивирано из оригинала 2. 5. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2011. 
  32. ^ „The Omišalj Port and Terminal”. Jadranski naftovod. Приступљено 26. 8. 2011. 
  33. ^ „Port of Rijeka – Services”. North Adriatic Ports Association. Приступљено 27. 8. 2011. 
  34. ^ а б „Riječka luka –jadranski "prolaz" prema Europi” [The Port of Rijeka – Adriatic "gateway" to Europe] (на језику: хрватски). World Bank. 3. 3. 2006. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 13. 10. 2011. 
  35. ^ Čedomir Dundović; Bojan Hlača (2007). „New Concept of the Container Terminal in the Port of Rijeka”. Pomorstvo. University of Rijeka, Faculty of Maritime Studies. 21 (2): 51—68. ISSN 1332-0718. Приступљено 2. 7. 2012. 
  36. ^ „Statistical Yearbook of the Republic of Croatia 2009” (PDF). Croatian Bureau of Statistics. 2009. стр. 21. Приступљено 27. 8. 2011. 
  37. ^ „New maritime passenger terminal formally opened in Rijeka”. Government of Croatia. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала 23. 03. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  38. ^ „Terminals – Passenger Port Terminal”. Port of Rijeka Authority. Приступљено 2. 7. 2012. 
  39. ^ Lidija Kiseljak (5. 3. 2011). „Filipinski ICTSI za 30-godišnju koncesiju ulaže milijardu kuna” [Philippine ICTSI shall invest a billion kuna during the 30-year long concession period]. Večernji list (на језику: хрватски). Приступљено 24. 8. 2011. 
  40. ^ „Promet i veze” [Transport and communications] (на језику: хрватски). Croatian Chamber of Economy. Приступљено 24. 8. 2011. [мртва веза]
  41. ^ „Luke” [Ports] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  42. ^ „The Omišalj Port and Terminal”. Jadranski naftovod. Приступљено 24. 8. 2011. 
  43. ^ „Nizinska pruga” [Valley railway] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Приступљено 24. 8. 2011. [мртва веза]
  44. ^ „Riječka luka seli se na Krk, gradi se novi krčki most” [Port of Rijeka moves to Krk Island, a new Krk Bridge shall be built]. Jutarnji list (на језику: хрватски). 20. 11. 2007. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  45. ^ Tanja Čorak (3. 8. 2007). „Razvoj riječke luke diže BDP do šest posto” [Development of the Port of Rijeka shall boost the BDP by up to six percent] (на језику: хрватски). Poslovni dnevnik. Архивирано из оригинала 03. 04. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2011. 
  46. ^ Krešimir Rukavina (30. 6. 2011). „Projekt dogradnje i rekonstrukcije spremničkog prostora na terminalu Omišalj” [Design of expansion and reconstruction of storage area in the Omišalj Terminal] (PDF) (на језику: хрватски). Italian – Croatian Economic Forum. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2012. г. Приступљено 26. 8. 2011. 
  47. ^ Tamara Opačak-Klobučar (2. 1. 2011). „Gradi se "riječki suhi dok" za 250 milijuna € u Dugom Selu” [A Rijeka dry dock worth 250 million euro under construction in Dugo Selo]. Večernji list (на језику: хрватски). Приступљено 27. 8. 2011. 
  48. ^ Nevenka Horvat (16. 4. 2010). „Rijeka postaje najveća jadranska kontejnerska luka” [Rijeka to become the largest Adriatic Sea container port]. Jutarnji list (на језику: хрватски). Приступљено 24. 8. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Ријека&oldid=28320242”