Panevropski koridori

Из Википедије, слободне енциклопедије
Mapa trasa deset panevropskih saobraćajnih koridora

Panevropski saobraćajni koridori su saobraćajni koridori koji povezuju zemalje centralne Evrope, sa zemljama istočne i jugoistočne Evrope.

Evropski projekat Panevropskih saobraćajnih koridora otpočet je 1991. na konferenciji u Pragu, usled potrebe za integrisanjem postojeće Transevropske transportne mreže (TEN-T) sa transportnim mrežama zemalja van tadašnje Evropske Unije.

Na drugoj Panevropskoj konferenciji o saobraćaju održanoj u martu 1994. godine na Kritu, definisano je tada devet koridora, kao glavne saobraćajne trase između ondašnje Evropske Unije i država u njenom okruženju - u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, sa idejom njihovog prioritetnog finansiranja tokom sledećih 10-15 godina.

Zaključci ove konferencije precizirani su i dopunjeni na trećoj konferenciju u Helsinkiju, 1997. godine, kada je zahvaljujući kraju rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u mrežu Panevropskih koridora dodat i deseti koridor (Panevropski koridor 10), koji prolazi kroz većinu bivših jugoslovenskih republika. (Zato se ovi koridori nekada nazivaju i „Kritski koridori“ ili „Helsinški koridori“.)

Devet koridora su železnički i drumski, a deseti (Koridor 7 - "Dunavski koridor") vodeni je koridor – tok Dunava.

Za sada, ovi razvojni koridori nisu pripojeni Transevropskoj saobraćajnoj mreži, koja obuhvata sve glavne trase u "starim zemljama EU", ali postoje predlozi za punu intergaciju ova dva sistema.

Panevropske koridore treba razlikovati od Evropske mreže međunarodnih puteva ("Evropski putevi"), koja obuhvata samo drumske puteve (koji se označavaju slovom E i 2-3 cifrenim brojem).


Koridori[уреди]

I
(Sever-jug) Helsinki - Talin - Riga - Kaunas i Klaipeda - Varšava - Gdanjsk (dužina (želez./drumski) - 1655/1630 km)
II
(Istok-zapad) Berlin - Poznanj - Varšava - Brest - Minsk - Smoljensk - Moskva - Nižnji Novgorod (dužina (Ž/D) - 2313/2200 km)
III
Brisel - Ahen - Keln - Drezden - Vroclav - Katovice - Krakov - Lavov - Kijev (dužina (Ž/D) - 1650/1700 km)
IV
Drezden/Nirnberg - Prag - Beč - Bratislava - Đer - Budimpešta - Arad - Bukurešt - Konstanca/Krajova - Sofija - Solun/Plovdiv - Istanbul (dužina (Ž/D) - 4340/3640 km)
V
(Istok-zapad) Venecija - Trst/Kopar - Ljubljana - Maribor - Budimpešta - Užgorod - Lavov - Kijev (dužina (Ž/D) - 3270/2850 km).
VI
(Sever-jug) Gdanjsk - Katovice - Žilina, sa zapadnim krakom do Katovica i Brna (dužina (Ž/D) - 1800/1880 km)
VII
Reka Dunav (Severozapad-jugoistok) - plovni put dug 2415 km.
VIII
Drač - Tirana - Skoplje - Bitolj - Sofija - Dimitrovgrad (BG) - Burgas - Varna (dužina (Ž/D) - 1270/960 km).
IX
Helsinki - Viborg - Sankt Peterburg - Pskov - Moskva - Kalinjingrad - Kijev - Ljubaševka/Rozdilna - Kišinjev - Bukurešt - Dimitrovgrad - Aleksandropolis. (dužina (Ž/D) - 6500/5850km; sa krakom od Ljubaševka/Rozdiljna do OdeseOdesa (3400 km).
X
Salzburg - Ljubljana - Zagreb - Beograd - Niš - Skoplje - Veles - Solun (dužina (Ž/D) - 2528/2300km)

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]