Марија Захарова

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Захарова
Датум рођења(1975-12-24)24. децембар 1975. (48 год.)
Место рођењаМосква, Совјетски Савез

Марија Владимировна Захарова (рус. Мария Владимировна Захарова; Москва, 24. децембар 1975) је директор Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације[1] (портпаролка Министарства спољних послова Руске Федерације) од 10. августа 2015. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Захарова је рођена у породици дипломата. Њен отац, Владимир Захаров, преселио је породицу у Пекинг 1981. године када је постављен у совјетску амбасаду.[2] Породица је напустила Пекинг 1991. када се Совјетски Савез распао и вратила се у Русију 1993. године. Њена мајка, Ирина, је историчарка уметности која је радила у московском Музеју Пушкина.[2] Године 1998. Марија Захарова је дипломирала на Факултету за међународно новинарство МГИМО, области оријентализма и новинарства. Има диплому кандидата историјских наука, што је руски еквивалент магистра историјских наука.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Од 2003. до 2005. и од 2008. до 2011. године радила је у Одељењу за информисање и штампу Министарства иностраних послова Руске Федерације. Од 2005. до 2008. била је новински секретар Сталне мисије Руске Федерације при Уједињеним нацијама у Њујорку.

Од 2011. до 10. августа 2015. године Захарова је била заменик начелника Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације. Њене дужности су биле организовање и вођење брифинга портпарола Министарства спољних послова, [4] организација рада званичних налога министарства на друштвеним мрежама и информативна подршка иностраним посетама министра спољних послова.

Захарова је позната по свом учешћу у политичким ток-шоу емисијама на руској телевизији и по томе што је коментарисала осетљива политичка питања на друштвеним мрежама. Она је једна од најцитиранијих руских дипломата.[5] Често се противила Џен Псаки (званична представница Стејт департмента пре 31. марта 2015).

Захарова са Сергејем Лавровом, Џоном Керијем Керијем и Џен Псаки у Паризу, јануар 2014. године

Дана 10. августа 2015. године, наредбом Министарства спољних послова, Захарова је именована за директора Одељења за информисање и штампу.[6] Захарова је постала прва жена на овој функцији.[7]

Године 2016. изабрана је за једну од Би-Би-Си-јевих 100 жена.[8]

Захарова је 2017. године оптужила Европску унију за лицемерје због њеног другачијег понашања према сепаратистичким кризама на Криму и у Каталонији, након што су стотине људи повређени од стране шпанских безбедносних снага спречавајући Каталонце да гласају током референдума о независности Каталоније, рекавши: „Видим и читам шта се дешава у Каталонији. А Европа ће нам нешто рећи о референдуму на Криму и заштити људских права“.[9]

Захарова са Лавровом, Керијем и Викторијом Нуланд у јануару 2014. године

У јуну 2019, Ројтерс је известио да је Захарова „одала почаст онима који су погинули на западном фронту у Другом светском рату и рекла да Москва цени ратне напоре савезника“, додајући „Наравно да не треба претеривати. А поготово не истовремено са умањивањем титанских напора Совјетског Савеза, без којих ове победе једноставно не би било”. Захарова је изјавила: „Као што историчари примећују, искрцавање у Нормандији није имало пресудан утицај на исход Другог светског рата и Великог отаџбинског рата. То је већ било унапред одређено као резултат победа Црвене армије, углавном код Стаљинграда (крајем 1942) и Курска (средином 1943). Желело се да се сачека максимално слабљење немачке војне моћи од њених огромних губитака на истоку, док се губици смањују на западу.“[10]

Захарова је 2021. критиковала масивну војну вежбу НАТО-а под називом Defender-Europe 21,[11][12] једну од највећих војних вежби под вођством НАТО-а у Европи последњих деценија, која је почела у марту 2021. године. Укључује „скоро истовремене операције у више од 30 области за обуку“ у Естонији, Бугарској, Румунији и другим земљама.[13][14] Она је тврдила да извођењем ових вежби НАТО окупља „ударну песницу” у близини граница Русије.[11] Она је изјавила да само у 2021. години „НАТО планира седам војних вежби у Украјини. Активна фаза вежбе Defender-Europe 21, најопсежније вежбе дуги низ година, ускоро почиње у близини Украјине.“ [12]

Инвазија Русије на Украјину 2022[уреди | уреди извор]

Дана 16. фебруара 2022, Захарова је исмејала предвиђања западних медија о непосредној инвазији Русије на Украјину када је подругљиво затражила распоред руских инвазија како би, наводно, могла да „испланира [свој] одмор“ у складу са тим.[15]

Дана 23. фебруара, дан пре руске инвазије на Украјину 2022. године, Европска унија је санкционисала њу, заједно са другим истакнутим руским медијским личностима, као „централну личност владине пропаганде“ и зато што је „промовисала распоређивање руских снага у Украјина“. Санкције укључују стављање на листу забрањених летова и замрзавање имовине.[16] Аустралија је 8. марта такође увела санкције Захаровој.[17] Захарова је 18. марта уврштена на проширену листу санкција Јапана.[18]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Захарова је 13. новембра 2016. године критикована због антисемитских шала на руској државној телевизији да су резултати избора у САД резултат руске јеврејске завере, рекавши: „Ако желите да знате шта ће се десити у Америци, с ким треба да разговарате? Наравно, морате разговарати са нашим људима у Брајтон Бичу." Брајтон Бич је дом велике руске јеврејске заједнице. Такође је говорила стереотипним јеврејским акцентом.[19][20]

Захарова се 28. априла 2017. појавила на Јаху! вестима о актуелним међународним односима са Katie Couric. Када је Couric изнела извештаје о мучењу ЛГБТ особа од стране чеченске владе, Захарова је рекла да Русија води истрагу о том питању.[21]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Захарова се 7. новембра 2005. године удала за Андреја Макарова у руском конзулату у Њујорку.[22] Пар има ћерку Маријану,[23] рођену у августу 2010. године.[24]

Дела[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Директор ДИП МИД Роcсии [Director of the Russian Ministry of Foreign Affairs] (на језику: руски). Приступљено 5. 6. 2016. 
  2. ^ а б Benyumov, Konstantin; Tamkin, Emily (22. 10. 2018). „Meet The Woman Who Is Proudly Russia's Troll-In-Chief”. BuzzFeed News. Приступљено 16. 6. 2019. 
  3. ^ Говорит Москва [Says Moscow] (на језику: руски). Приступљено 5. 6. 2016. 
  4. ^ Мария Владимировна Захарова [Maria Vladimirovna Zakharova] (на језику: руски). E-NEWS.su. 27. 9. 2015. Архивирано из оригинала 23. 07. 2017. г. Приступљено 03. 05. 2022. 
  5. ^ Официальным спикером МИД России стала Мария Захарова [The official spokesperson for the Russian Foreign Ministry was Maria Zakharova]. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 1. 11. 2015. 
  6. ^ О назначении М.В. Захаровой директором Департамента информации и печати МИД России [On the appointment of MV Zakharova as Director of the Information and Press Department of the Russian Ministry of Foreign Affairs] (на језику: руски). mid.ru. Приступљено 1. 11. 2015. 
  7. ^ Официальным представителем МИД России стала «анти-Псаки» Мария Захарова [The official representative of the Russian Foreign Ministry was "anti-Psaki" Maria Zakharova]. tsnews.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 1. 11. 2015. 
  8. ^ „BBC 100 Women 2016: Who is on the list?”. BBC News. 21. 11. 2016. Приступљено 26. 11. 2016. 
  9. ^ Daniel McLaughlin (3. 10. 2017). „Russia and Serbia deride EU reaction to Catalan vote”. The Irish Times. 
  10. ^ „Russia to West: D-Day wasn't decisive in ending World War Two”. Reuters. 5. 6. 2019. 
  11. ^ а б „Ukraine: purpose of upcoming Defender Europe 2021 exercise is to practice for war with Russia”. UAWire. 4. 4. 2021. 
  12. ^ а б „Briefing by Foreign Ministry Spokeswoman Maria Zakharova, Moscow, April 15, 2021”. The Ministry of Foreign Affairs of the Russian Federation. 15. 4. 2021. 
  13. ^ „Massive, Army-led NATO exercise Defender Europe kicks off”. Army Times. 15. 3. 2021. 
  14. ^ „Germany Says Russia Seeking To 'Provoke' With Troop Buildup At Ukraine's Border”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 14. 4. 2021. 
  15. ^ "Russians ridicule western media on ‘day of no invasion’."
  16. ^ "Russian media darlings hit by EU sanctions."
  17. ^ Dziedzic, Stephen (8. 3. 2022). „New sanctions on Russia as Australia seeks to counter Ukraine invasion misinformation”. ABC News. Приступљено 11. 3. 2022. 
  18. ^ "Japan slaps more sanctions on Russian officials and companies."
  19. ^ Carl Schreck (17. 11. 2016). „Russian Government Spokeswoman Suggests Trump Won Thanks To 'The Jews'”. Radio Free Europe Radio Liberty. 
  20. ^ Chris Graham (18. 11. 2016). „Russian spokeswoman accused of fanning 'Jewish conspiracy' after Trump's victory”. The Daily Telegraph. 
  21. ^ Steven Shapiro (26. 4. 2017). „Exclusive: Russian spokeswoman on 'ridiculous' airstrikes in Syria, French election, fake news and dangers for gays in Chechnya”. Yahoo! News. Katie couric. Приступљено 28. 4. 2017. „Zakharova was less forthcoming when it came to discussing recent reports that the Chechnyan government is arresting and torturing gay men. She would only say that Russia is holding an investigation into the matter.” 
  22. ^ Anastasia Smirdova (11. 11. 2016). Внешность славянская, ум британский. Фотограф о свадьбе Марии Захаровой [Appearance is Slavic, the mind is British. Photographer about the wedding of Maria Zakharova] (на језику: руски). 
  23. ^ Maria Zakharova (4. 5. 2017). Всем спасибо за внимание и заботу [Thank you all for your attention and concern] (на језику: руски) — преко Facebook. 
  24. ^ Edward Chesnokov (14. 11. 2016). Фотограф Николай Комиссаров: «Нью-Йоркская свадьба Марии Захаровой была трезвой!» [Photographer Nikolai Komissarov: "The New York wedding of Maria Zakharova was sober!"]. Komsomolskaya Pravda (на језику: руски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Захарова&oldid=27725142”