Пређи на садржај

Метастазе (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Метастазе
Изворни насловMetastaze
Жанрдрама
крими
РежијаБранко Шмит
Главне улогеРене Биторајац
Фрањо Дијак
Роберт Угрина
Ракан Рушаидат
Година2009.
Трајање82 минута
ЗемљаХрватска
Језикхрватски
IMDb веза

„Метастазе“ је хрватски филм из 2009. године у режији Бранка Шмита,[1][2] који је исте године освојио Златну арену у Пули.[3][4]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Назив филма Метастазе је звучан и провокативан. Не ради се о медицинској болести појединца, већ о аморалности, корумпираности, бескрупулозности новопеченог капиталистичког устроја, о болести хрватског друштва, у којем су поремећене вредности у свим социјалним категоријама. Сукоби генерација, пад социјалног статуса и живот без перспективе, урбани жаргон препун мржње, предрасуда, општеприхваћени национализам, клице неонацизма, насиље, криминал, зависност о дрогама као и сви облици некоректности, испуњавају монологе, дијалоге и сечања радње четворочлане екипе младих наркомана, алкохоличара и криминалаца.[2]

Филм говори о односима четворице ортака из краја који се никако не могу уклопити у друштво. Ту је Филип (Фрањо Дијак), лечени наркоман који се наком три године рехабилитације враћа и налази стару екипу. Затим Дејо (Ракан Рушаидат), син југословенског официра који је стално у сукобу са људима којима дугује новац. Крпа (Рене Биторајац) је најупечатљивији лик у целом филму. Он је нетолерантни силеџија који туче слабије, али опседнут је фудбалом, Бед Блу Бојсима и кладионицама. Кизо (Роберт Угрина) је верни пратилац екипе, алкохоличар, емотивац који сву своју љубав поклања мачкама.

Глумац Улога
Рене Биторајац Крпа
Фрањо Дијак Филип
Роберт Угрина Кизо
Ракан Рушаидат Дејо
Иво Грегуревић Филипов отац
Љиљана Богојевић Филипова мајка
Ксенија Маринковић Кизина мајка
Дарија Лоренци Милица
Јадранка Ђокић Крпина жена
Фрањо Јурчец Крпин сусед
Вера Зима тета Зора
Иван Бркић тетак Бране
Елведин Тиро дилер Мирза
Емир Хаџихафизбеговић Реуф

Екипа се врти у зачараном кругу алкохола, дроге и криминала и кроз то у ствари схватимо да се „Метастазе“ не престају ширити у хрватском друштву. Наслов овог натуралистичког филма је звучан и провокативан, али не ради се о медицинској болести појединца, већ о поремећају вредности у свим социјалним категоријама. Филм проговара о актуелним темема хрватског друштва - паду социјалног статуса, животу без перспективе, општеприхваћеном национализму, клицама неонацизма, криминалу и насиљу, зависности од дрога... Све то презентовано је кроз урбани жаргон препун мржње и предрасуда које испуњавају монологе, дијалоге и сећања четворочлане екипе младих наркомана, алкохоличара и криминалаца.

"Управо избор локација дао је визуелну аутентичност милмској адаптацији филма, што га издваја од већине савремених хрватских филмова урбане провенијенције у којима ликови седе у вилама на пантовчацима и околним отменим брдима загребачког центра и говоре језиком Академије драмских уметности. Овде ликови говоре језиком Утрина и Запрућа, овде се псује као што се псује и у животу, али се и пати као и у животу“, каже критика.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Metastases (Metastaze)”. Cineuropa - the best of european cinema. Приступљено 12. 6. 2020. 
  2. ^ а б „Метастазе”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2021. 
  3. ^ „KinoKultura”. www.kinokultura.com. Приступљено 12. 6. 2020. 
  4. ^ „HAVC • Croatian film catalogue”. www.havc.hr. Приступљено 12. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]