Милутин Мићовић (књижевник)

Милутин Мићовић
Милутин Мићовић
Датум рођења	12. јун 1953. (70 год.)
Место рођења	Велимље, код Никшића, ФНР Југославија
Занимање	Књижевник
Значајни радови	Луче у Тами Црне Горе, Његош и Савремена Црна Гора, Српски Лавиринт и Црногорски Минотаур, Писма из Уранополиса, Тако су говорили Црногорци, Разорени Град, Седам Кругова, Дан Ноћ, Трагови Будућности, Врата, Жива Вода
Награде	Мирослављево јеванђеље, Макаријево слово, Печат Херцега Шћепана, Орден В. В. Болотова, Признање Савеза писаца Русије, Награда Миодраг Ћупић, Награда библиотеке «Његош» из Пећи, Награда Марко Миљанов

Милутин Мићовић (Велимље, код Никшића, 12. јун 1953) српски је књижевник. Предсједник је Књижевног друштва «Његош» (oснованo 2004) и уредник традиционалне културне манифестације «Дани Његошеви». Члан је УКЦГ и СКЗ. Живи у Никшићу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођени је брат митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића).^[1]

Гимназију завршио у Никшићу, економију и философију студирао у Подгорици и Београду.

Заступљен је у више антологија савремене српске поезије као и у антологији савременог српског пјесништа на руском језику Из века у век Сергеја Главјука (Москва, 2003), затим у антологији: Светска поезија у избору јерменског пјесника Гагика Дафтјана (Јереван 2016).

Написао предговоре: За двојезично издање дјела Луча микрокозма (први превод на руски, Иља Числов), направио избор за Његошево дјело Биљежница, написао предговор за двојезично издање (први превод на руски Људмила Бурцева), написао предговор за Сабрана дјела Краља Николе (издвач Светигора и Октоих, 2009).

Превођен на стране језике: руски, енглески, њемачки, италијански, јерменски, румунски.

Колумниста у листу „Дан” (Подгорица) од 2007 до 2021. Написао преко 800 кратких есеја тематизованих актуелним друштвеним, културним и политичким темама. Уредник у издавачкој кући «Октоих» у Подгорица од 1993 до 2003. Члан редакције Књижевних новина, Београд од 2012 до 2019. Потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе од 2011 до 2016, Члан Матице српске (Нови Сад), сарадник Летописа Матице српске.

О стваралаштву Милутина Мићовића писали (рецензије и прикази): академик Матија Бећковић, академик Владета Јеротић, проф. Новак Килибарда, пјесник Алек Вукадиновић, академик Миро Вуксановић, проф. Синиша Јелушић.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награда „Марко Миљанов”, за књигу Разорени Град, 1991.
Награда Библиотеке „Његош” из Пећи, за књигу Тако су Говорили Црногорци, 1996.
Орден В. В. Болотова, Русија, 2010.
Признање Савеза писаца Русије, 2014.
Међународна награда „Portile Poeziei”, Румунија, 2018.
Награда „Миодраг Ћупић”, за пјесничку књигу Дан Ноћ, 2018.
Орден за подвижништво у култури, Савеза Писаца Русије, 2021.
Награда „Печат Херцега Шћепана”, Трг од ћирилице, Херцег Нови, 2021.
Награда „Мирослављево јеванђеље”, за књигу Луче у тами Црне Горе, 2022.
Награда „Макаријево слово”, награда за животно дијело, Удружење књижевника Црне Горе, 2023.

Дјела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

Жива вода (Универзитетска ријеч, Никшић, 1987)

Врата (двокњижје – Кућа и Хљеб за путнике, Подгорица, Октоих, 1994)
Трагови будућности (Следи будущего), на српском и руском језику, превод Андреј Базилевски, (Твер 2010)
Дан ноћ (Избор поезије, Институт за српску културу, Никшић, 2018)
Седам Кругова, Космос, Београд, 2022