Пређи на садржај

Милутин Мићовић (књижевник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Мићовић
Датум рођења(1953-06-12)12. јун 1953.(71 год.)
Место рођењаВелимље, код НикшићаФНР Југославија
ЗанимањеКњижевник
Значајни радовиЛуче у Тами Црне Горе, Његош и Савремена Црна Гора, Српски Лавиринт и Црногорски Минотаур, Писма из Уранополиса, Тако су говорили Црногорци, Разорени Град, Седам Кругова, Дан Ноћ, Трагови Будућности, Врата, Жива Вода
НаградеМирослављево јеванђеље, Макаријево слово, Печат Херцега Шћепана, Орден В. В. Болотова, Признање Савеза писаца Русије, Награда Миодраг Ћупић, Награда библиотеке «Његош» из Пећи, Награда Марко Миљанов

Милутин Мићовић (Велимље, код Никшића, 12. јун 1953) српски је књижевник. Предсједник је Књижевног друштва «Његош» (oснованo 2004) и уредник традиционалне културне манифестације «Дани Његошеви». Члан је УКЦГ и СКЗ. Живи у Никшићу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођени је брат митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића).[1]

Гимназију завршио у Никшићу, економију и философију студирао у Подгорици и Београду.

Заступљен је у више антологија савремене српске поезије као и у антологији савременог српског пјесништа на руском језику Из века у век Сергеја Главјука (Москва, 2003), затим у антологији: Светска поезија у избору јерменског пјесника Гагика Дафтјана (Јереван 2016).

Написао предговоре: За двојезично издање дјела Луча микрокозма (први превод на руски, Иља Числов), направио избор за Његошево дјело Биљежница, написао предговор за двојезично издање (први превод на руски Људмила Бурцева), написао предговор за Сабрана дјела Краља Николе (издвач Светигора и Октоих, 2009).

Превођен на стране језике: руски, енглески, њемачки, италијански, јерменски, румунски.

Колумниста у листу „Дан” (Подгорица) од 2007 до 2021. Написао преко 800 кратких есеја тематизованих актуелним друштвеним, културним и политичким темама. Уредник у издавачкој кући «Октоих» у Подгорица од 1993 до 2003. Члан редакције Књижевних новина, Београд од 2012 до 2019. Потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе од 2011 до 2016, Члан Матице српске (Нови Сад), сарадник Летописа Матице српске.

О стваралаштву Милутина Мићовића писали (рецензије и прикази): академик Матија Бећковић, академик Владета Јеротић, проф. Новак Килибарда, пјесник Алек Вукадиновић, академик Миро Вуксановић, проф. Синиша Јелушић.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Жива вода (Универзитетска ријеч, Никшић, 1987)
  • Врата (двокњижје – Кућа и Хљеб за путнике, Подгорица, Октоих, 1994)
  • Трагови будућности (Следи будущего), на српском и руском језику, превод Андреј Базилевски, (Твер 2010)
  • Дан ноћ (Избор поезије, Институт за српску културу, Никшић, 2018)
  • Седам Кругова, Космос, Београд, 2022
  • Разорени град, (Подгорица, Октоих, 1991).

Зборници

[уреди | уреди извор]
  • Духовно и политичко биће Црне Горе (Никшић, 2002)
  • Његош наш савременик, (Никшић 2002)
  • Дани Његошеви (2008—2009)
  • Дани Његошеви (2011—2012)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]