Алек Вукадиновић
| Алек Вукадиновић | |
|---|---|
 Алек Вукадиновић | |
| Пуно име | Александар Вукадиновић |
| Датум рођења | 13. септембар 1938. |
| Место рођења | Милованац, код Пећи Краљевина Југославија |
| Награде | Награда града Београда (2018) |
Александар Вукадиновић - Алек (Милованац, код Пећи, 13. септембар 1938) је српски песник.
Садржај
Биографија[уреди]
Детињство је провео у Андријевици, једно време живео је у Пећи, до пресељења породице у Београд. Школовао се у Андријевици, Пећи и Београду, у коме живи од 1959. године. Био је председник Београдске секције писаца Удружења књижевника Србије (1982—1984).
Поред поезије, пише лирску прозу, чланке и есеје о књижевности. Једно време био је уредник часописа Удружења књижевника Србије "Relations". На Трећем програму Радио Београда коментарисао је појаве у култури и уметности (1972—1979). Држао је курс креативног писања у Дому културе Студентски град у Београду.
Заступљен је у бројним антологијама српске поезије у земљи и свету и у већини међународних енциклопедија и лексикона. Превођен на стране језике. Члан је Српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије.
У оквиру манифестације „Дучићеви дани“, 6. и 7. априла 2013. у Требињу одржан је дводневни научни скуп о песничком делу Алека Вукадиновића.[1]
Дела[уреди]
Поезија[уреди]
- Први делиријум, 1965,
- Кућа и гост, 1969,
- Трагом плена и коментари, 1973,
- Далеки укућани, 1979,
- Укрштени знаци, 1988,
- Ружа језика, 1992,
- Тамни тамтам и беле басме, 1995,
- Божји геометар, 1999,
- Песнички атеље, 2005,
- Песнички атеље 2, 2017,
- У ватри се Бог одмара, 2018
Изабране песме[уреди]
- Поноћна чаровања, 1981,
- Песме потоњег времена, 1990,
- Бајка, кућне слике, 1992,
- Ноћна трилогија (сабране песме из збирки: Ружа језика, Тамни тамтам и беле басме и Божји геометар), 2002,
- Песме, СКЗ, 2003,
- Песнички атеље, 2005,
- Књига прстенова, 2007,
Преведене књиге[уреди]
- Seleced Poems (избор песама на енглеском, превео Дејвид Хил), Милано, 1989,
- Dream and Shadow (избор песама на енглеском), Торонто, 2002,
Поетска проза[уреди]
- Душа сећања, 1989,
Награде[уреди]
- Награда Милан Ракић, 1982,
- Дисова награда, 1992,
- Награда Бранко Миљковић, 1993,
- Повеља Београдског универзитета, 1993,
- Награда Радоје Домановић, 1994,
- Награда Првог сајма књига православних земаља у Пећи, 1995,
- Нолитова награда, 1996,
- Змајева награда, 1996,
- Награда Станислав Винавер, 1996,
- Дучићева награда, 1999,
- Жичка хрисовуља (награда), 2000,
- Награда Лаза Костић, 2002,
- Награда Кочићева књига, 2003,
- Награда Заплањски Орфеј, 2005.
- Раде Драинац, 2005,
- Награда Десанка Максимовић, 2006,
- Јефијимин вез, 2006,
- Награда за животно дело, 2017,
- Награда града Београда, 2018,
- Награда Меша Селимовић, 2019
Песник о својој поезији[уреди]
"У целом свом боготражитељском искуству, у шта спада највећи део моје поезије, настојао сам да сугерирам одсуство и присуство Бога, на начин који је мени био одређен, задат и записан. А шта песнику и остаје да чини друго, у најоскуднијем часу Оскудног времена?"[2]
Референце[уреди]
- ^ Светац међу песницима („Политика“, 6. април 2013)
- ^ Алек Вукадиновић: РЕЧ У СВЕТОЈ ГОДИНИ - Изговорено приликом уручења Жичке хрисовуље на Преображење Господње 2000. године
Литература[уреди]
- Александар Јовановић: Поезија српског неосимболизма, Филип Вишњић, Београд, 1994,
- Поезија Алека Вукадиновића (зборник радова поводом „Змајеве награде"), Нови Сад, 1996,
- Дејан Вукићевић: Библиографија Алека Вукадиновића, Повеља, Краљево, 2001,
- Алек Вукадиновић - песник (зборник радова поводом награде „Жичка хрисовуља"), Краљево, 2001,
- Поезија Алека Вукадиновића (радови са научног скупа поводом „Награде Десанка Максимовић"), Београд, 2008,
