Милутин Радовановић
| Милутин Радовановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. март 1900. |
| Место рођења | Табановић, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 20. април 1968. (68 год.) |
| Место смрти | Виндхук, Јужноафричка република |
| Научни рад | |
| Поље | биолог |
| Институција | Универзитет у Београду |
| Академија | САНУ |
| Ментори | Тирингијски државни Универзитет у Јени, Универзитет у Инзбруку |
| Познат по | зоологија |
Милутин Радовановић (Табановић, 15. март 1900.—Виндхук[а], 20. април 1968)[2] био је српски природњак, зоолог,[1] херпетолог,[3] академик, универзитетски професор,[4] аутор више књига, универзитетских уџбеника и приручника, као и популаризатор науке.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. марта 1900. у селу Табановићу код Шапца, где је завршио основну школу, а гимназију у Шапцу. Студирао је на Тирингијском државном Универзитету у Јени (Немачка) и на Филозофском факлултету Универзитета у Инзбруку (Аустрија). Докторирао је 1929. године у Јени. По завршеним студијама, најпре је радио као гимназијски професор у Србији и Црној Гори. Затим је радио на Зоолошком институту Филозофског факултета Универзитета Краља Александра I у Љубљани, Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву. На инсистирање Боривоја Дробњаковића,[5] постављен је на место руководиоца Зоолошког одељења Музеја српске земље у Београду 1938, а 1941. године је постао ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету Београдског универзитета у Сарајеву. Две године касније постао је доцент на Катедри зоологије Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1]
После Другог светског рата, постао је ванредни професор на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду. Године 1947. изабран је за ванредног професора на Катедри зоологије Филозофског факултета. Почасни члана Академије за зоологију у Агри у Индији постао је 1954. године.[1] Од 1956. је био редовни професор у Зоолошком заводу Природно-математичког факултета у Београду[4] На предлог Природно-математичког одељења, за дописног члана изабран је 1958, а десет година касније (1968) и за редовног члана САНУ,[6] на одељењу за природно-математичке науке.[4]
У недостатку наставника држао је наставу и на више других факултета и универзитета у Југославији (Пољопривредни факултет у Београду, Филозофски факултет у Скопљу, Природно-математички факултет у Приштини, Природно-математичком факултету у Новом Саду). По позиву, као гостујући професор је радио на многим универзитетима у СР Немачкој и активно сарађивао са више научних и стручних институција у земљи и свету, а као истраживач природе, учествовао је у истраживачким експедицијама широм света. Био је председник и члана Управе Српског биолошког друштва, а такође и један од оснивача и почасни члан Друштва за заштиту биља НР Србије (1958).[1]
Погинуо је у авионској несрећи 20. априла 1968. године у Намибији, заједно са члановима немачког зоолошког друштва[3], током научно-истраживачке експедиције.[6] Његови посмртни остаци сахрањени су три месеца касније на Новом гробљу у Београду.[1]
Достигнућа
[уреди | уреди извор]Био је светски реномирани стручњак у области еволуционе биологије, филогеније, систематике, зоогеографије, фаунистике и упоредне морфологије водоземаца, гмизаваца и водених мољаца. Описао је десетине таксона, од којих су неки названи по њему (лат. Podarcis siculus radovanovici )[1][7]
Милутин Радовановић је посебну пажњу посветио херпетофауни Балкана, феноменима живог света као што су неотенија, острвске специјације, еволуција отровног апарата и скелет главе змија. Његова дела и данас су присутна у савременој научној литератури. Американац Крејг Адлер га је уврстио у историју светске херпетологије.[3]
Српско херпетолошко друштво „Милутин Радовановић“ основано је 2007. године.[8]
Једна улица у Шапцу носи име „Академика Радовановића“.[9]
Објављена дела
[уреди | уреди извор]Објавио је 47 стручних и научних радова, од којих је 27 штампано у инсостранству (Немачка, Аустрија, Енглеска и Францускоа), 6 књига, 2 брошуре и велики број популарно-научних чланака.[6] Његови научни радови, као и докторска дисертација и данас се често цитирају од стране многих научника у свету.[1]
- Дарвин и дарвинизам (1934)[6]
- Историја развитка животињског света и човека (1941)[6]
- Предавања из зоологије, уџбеник намењен првој послератној генерацији студената Пољопривредног факултета 1945—1946 године, које у другом издању носи наслов Основи зоологије (1948)[10]
- Змије Балканског полуострва (заједно са Кирилом Мартином, 1950)[6]
- Водоземци и гмизавци наше земље (1951)[6]
- Зоологија са основама еволуционизма (1955)[6]
- Природа и човек (1957)[6]
- Зоологија (две књиге, 1965)[6]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ по неким изворима за место смрти се наводи Ондакаремб[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з Савић, Иво Р. (2013). Станковић, Славиша, ур. 160 година биологије ... (пдф). Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 30. ISBN 978-86-7078-102-3. Приступљено 14. 10. 2013.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Годишњак за 2012. Београд: Српска академија наука и уметности. CXIX: 44. 2013. ISSN 0351-0336. Архивирано из оригинала (пдф) 20. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013. „Радовановић Милутин (Табановић, код Шапца, 15. марта 1900 – Винтхук, Африка, 21. априла 1968) – Дописни члан Академије од 30. јануара 1958; редовни од 7. марта 1968. (Бгр., ббл.: Годишњак LXVIII).”
|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ) - ^ а б в Рајковић, Мирослав (2008). „Балкан колевка живог света Европе”. Планета. V. Београд: Белмедија. 27. ISSN 1451-7221. Приступљено 14. 10. 2013.
|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ) - ^ а б в „Милутин Радовановић”. sanu.ac.rs. Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013.
- ^ Инђић, Триво (2009). „Кирајџије из Џеханине куће: Случај природњачког музеја или о националном нехату” (PDF). Братствоо. Друштво „Свети Сава“. XII: 115. ISSN 1451-2386. Архивирано из оригинала (пдф) 24. 9. 2015. г. Приступљено 19. 10. 2013.
|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж з и „Знаменити Шапчани”. sabac.org. Град Шабац. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 14. 10. 2013.
- ^ Hallermann, Jakob; Peter Uetz (database content). „Podarcis siculus (Rafinesque-Schmaltz, 1810)” (на језику: (језик: енглески)). Zoological Museum Hamburg. Приступљено 19. 10. 2013.
- ^ „Друштво”. shdmr.org. Српско херпетолошко друштво Милутин Радовановић. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2013.
- ^ „Списак улица”. sabac.org. Званична интернет презентација града Шапца. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ Радовановић, Милутин (1959). „VI Класа Mamalia - сисари”. Ур.: Јовановић, Боривој. Зоологија са основама еволуције (друго допуњено изд.). Београд: Научна књига. стр. 433.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савић, Иво Р. (2013). Станковић, Славиша, ур. 160 година биологије ... (пдф). Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 30. ISBN 978-86-7078-102-3. Приступљено 14. 10. 2013.
- Радовановић, Милутин (1959). „VI Класа Mamalia - сисари”. Ур.: Јовановић, Боривој. Зоологија са основама еволуције (друго допуњено изд.). Београд: Научна књига. стр. 433.
