Пређи на садржај

Наташа Беквалац

С Википедије, слободне енциклопедије
Наташа Беквалац
Беквалац на Београд прајду (2021)
Лични подаци
Датум рођења(1980-09-25)25. септембар 1980. (44 год.)
Место рођењаНови Сад, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетМегатренд универзитет
Занимање
  • певачица
  • глумица
  • манекенка
Породица
Супружници
Деца2
Музички рад
Активни период2001—данас
Жанрпоп
Инструментивокал
Издавачке куће
Веб-сајтwww.natasabekvalac.rs

Наташа Беквалац (Нови Сад, 25. септембар 1980) српска је певачица. Издала је пет студијских албума: Не брини (2001), Ништа лично (2002), Стерео љубав (2004), Не ваљам (2010) и Оригинал (2016). Године 2020. одржала је свој први солистички концерт у Београдској арени. Чланица је жирија певачког такмичења IDJ Show (2023—данас).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 25. септембра 1980. у Новом Саду, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији. Ћерка је фудбалског тренера и фудбалера Драгољуба Беквалца.[1] Има старију и млађу сестру.[2] Године 1989. наступила је са групом Регина на дечијем музичком фестивалу Деца певају хитове.[3] Наредне године је наступила у познатој емисији Музички тобоган Миње Суботе.[4]

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Први албум, Не брини, снимила је 2001.[5] Године 2002. објављује албум Ништа лично са ког је најпознатија песма била Мали сигнали,[6] а 2004. је изашао и албум Стерео љубав.[7] У децембру 2007. се после дуже паузе вратила на сцену када је у емисији Гранд шоу промовисала нову песму Добро моје. У новембру 2008. је објавила мини-албум Љубав, вера, нада.[8] У новембру 2010. објавила је албум, Не ваљам.[9] Након шест година, Наташа је петим студијским албумом Оригинал забележила велики успех.[10]

Њени највећи хитови у каријери су песме: Не брини, Мали сигнали, Иду дани, Никотин, Полудим ли у 25, Поново, Навика, Триста степени, Добро моје, Никад не реци никад, Прва у пићу, Не куни се у своје другове, Ја сам добро, Позитивна, Грам љубави, Краљица нових љубави и Оригинал.[тражи се извор]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Године 2006. удала се за ватерполисту Данила Икодиновића са којим је добила ћерку Хану у марту 2007.[11] Развели су се 2011. године, што је изазвало велику пажњу медија.[12]

Године 2015. удала се за рукометаша Љубомира Љубу Јовановића,[13] од кога се развела две године касније.[14][13]

У септембру 2017. Беквалац се удала за Луку Лазукића,[15] а у фебруару 2018. је родила ћерку Катју.[16] Након што ју је Лазукић претукао, Беквалац је у мају 2018. године поднела захтев за развод брака.[17]

Позната је по јавној подршци правима ЛГБТ+ особама у Србији, а 2019. добила је титулу српске геј иконе.[18][19] Током 2021. залагала се за легализацију истополних заједница у Србији.[20] Касније исте године била је „кума” Београд прајда 2021, где је изјавила да није подршка ЛГБТ+ заједници, већ „део ње”.[21]

Фестивали

[уреди | уреди извор]
  • 1998. Београдско пролеће — Мојој љубави
  • 1998. Макфест — Љубав чека боље дане
  • 2000. Сунчане скале — Лажи ме
  • 2001. Зрењанин - Крај мене имаш све

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Мини-албуми

[уреди | уреди извор]

Компилације

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • Господине (дует са Емином Јаховић) (2011)
  • Шта ћу ја (дует са Огњаном Радивојевићем) (2011)
  • Ја сам добро (2011)
  • Позитивна (2012)
  • Слушкиња (2012)
  • Грам љубави (дует са DJ Шонетом) (2012)
  • Краљица нових љубави (2013)
  • Болесно те волим (2013)
  • Најгора (2014)
  • Могу да прођем (2014)
  • Оригинал (2015)
  • Псето (2015)
  • Лудило (2016)
  • Жетон (2016)
  • Лаве мој (2016)
  • Хиљаду нула (2016)
  • Анђео и грешница (2016)
  • Прва (2016)
  • Црта (2017)
  • Мала плава (дует са Цобијем) (2018)
  • Непријатељ (дует са Магла бендом) (2018)
  • Дођи мами (2019)

Видеографија

[уреди | уреди извор]
Спот Година Режисер
Мирис 2001 Горан, Тоба, Бобан
Боља сам од ње 2001 —
Навика 2004 Драган Гузљан
Никотин (од снимака са турнеје 2005) 2005 —
Поново 2005 Visual infinity
Добро моје 2007 —
300 степени 2008 —
У мени су две 2010 —
Не ваљам 2010 —
Ја сам добро 2011 Милош Надаждин
Шта ћу ја 2011 AL HAMED
Позитивна 2012 Милош Надаждин
Грам љубави 2012 Андреј Илић
Слушкиња 2013 Иво Мартиновић
Краљица нових љубави 2013 Иво Мартиновић
Болесно те волим 2014 Милош Надаждин
Најгора 2014 Милош Надаждин
Могу да прођем 2014 Милош Надаждин
Оригинал 2015 Петар Пашић
Псето 2015 Петар Пашић
Лудило 2016 Милош Надаждин
Лаве мој 2016 Милош Надаждин
Жетон 2016 Милош Надаждин
Прва 2016 Милош Надаждин
Црта 2017 LCF MEDIA
Мала плава 2018 Милош Шаровић
Непријатељ 2018 Немања Новаковић
Дођи мами 2019 Љуба
Мушко више не могу 2019 Немања Новаковић
Из далека 2021 Милош Шаровић
Тајне 2022 Душан Петровић,Александар Батајић
Преваранти 2023 Милош Надаждин

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Otac NATAŠE BEKVALAC doživeo INFARKT, hitno hospitalizovan i operisan”. Blic.rs (на језику: српски). 24. 6. 2019. Приступљено 3. 9. 2022. 
  2. ^ „Koja ste sestra Bekvalac: Nataša objavila sliku sa Kristinom i Draganom”. Magazine Story (на језику: српски). 25. 3. 2019. Приступљено 21. 12. 2020. 
  3. ^ A. Ž. (17. 10. 2020). „Nataša Bekvalac - biografija”. Objektiv.rs (на језику: српски). Приступљено 3. 9. 2022. 
  4. ^ Jovović, P. (17. 9. 2021). „Leontina, Nataša Bekvalac i Dženan kao klinci u Muzičkom toboganu Minje Subote”. Nova.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 11. 2021. 
  5. ^ „Nataša Bekvalac - Ne Brini”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  6. ^ „Nataša Bekvalac - Ništa Lično”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  7. ^ „Nataša Bekvalac - Stereo Ljubav”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  8. ^ „Nataša* - Ljubav, Vera, Nada”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  9. ^ „Nataša Bekvalac - Ne Valjam”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  10. ^ „Nataša Bekvalac - Original”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2020. 
  11. ^ „Nataša Bekvalac i Danilo Ikodinović u zajedničkoj akciji – borba s pubertetom”. Hello! magazin. Приступљено 23. 3. 2020. 
  12. ^ Radojković, M. „Dača i Nataša se sporazumno razveli”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  13. ^ а б „Razvodi se Nataša Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  14. ^ „OTKRIVAMO Evo zbog čega se razvode Nataša i Ljuba”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  15. ^ „BELA, NESVAKIDAŠNJA TOALETA Haljina sa VENČANJA Nataše Bekvalac oduševila žene”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  16. ^ „SREĆNE VESTI Stigla beba: Porodila se Nataša Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  17. ^ Jovićević, Mihailo. „PRETI MU OD TRI MESECA DO TRI GODINE ROBIJE Luka Lazukić OPTUŽEN za porodično nasilje nad Natašom Bekvalac”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 23. 3. 2020. 
  18. ^ „Nataša Bekvalac dobila titulu Gej ikone 2019 godine: I dalje se borim za ljubav”. Večernje Novosti (на језику: српски). 1. 11. 2019. Приступљено 8. 11. 2021. 
  19. ^ Jovović, P. (20. 9. 2021). „Kako je Nataša Bekvalac postala gej ikona”. Nova.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 11. 2021. 
  20. ^ Marinović, N. (28. 3. 2021). „NATAŠA BEKVALAC: istopolne zajednice ne ugrožavaju tradiciju!”. Zoomer.rs (на језику: српски). Приступљено 10. 2. 2023. 
  21. ^ „Nataša Bekvalac: Nisam na Prajdu kao podrška LGBT+ populaciji, već kao deo nje”. N1 (на језику: српски). 2021-09-18. Приступљено 2021-09-20. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наташа_Беквалац&oldid=28709176”