Петар Савковић
Петар Савковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. мај 1931. |
Место рођења | Лозница, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 2. јун 2018.87 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Новинарски рад | |
Новине | Глас Подриња, Политика |
Радио | Радио Београд |
Телевизија | Телевизија Београд |
Петар Савковић (Лозница, 8. мај 1931 — Београд, 2. јун 2018) био је српски новинар и главни и одговорни уредник Културно-образовног програма РТС-а.
Животопис
[уреди | уреди извор]Петар Савковић је рођен 8. маја 1931. године у Лозници. Отац му је био Шумадинац, био је надзорник у шумској управи за три среза, Мачвански, Поцерски и Посавотамнавски, па га је тако посао довео у Шабац, убрзо након Петровог рођења. Петрова мајка је била родом из Лешнице и поријеклом је била Крајишкиња.[1][2] Основну школу и гимназију Петар Савковић је завршио у Шапцу. Филозофски факултет (студије књижевности и филологије) завршио је у Београду.[1][2]
Након завршеног факултета запослио се у Шапцу, као професор у средњој школи. Новинарску каријеру започео је у листовима Глас Подриња и Политика, за коју је је радио као дописник. Прво је радио као дописник Политике за цијело Подриње, а потом је радио као дописник из Шапца.[1][2] Након тога је радио као уредник у Радио Београду и Телевизији Београд.[2][3] Објављивао је текстове у Вјеснику, НИН-у, новосадском позоришном листу Наша сцена, шабачком књижевном часопису Уствари и другдје. Био је уредник културне рубрике Радио Београда, уредник Редакције за културу Информативног програма Радио-телевизије Београд, затим главни и одговорни уредник Београдског програма, а потом и главни и одговорни уредник Културно-образовног програма и Образовно-научног програма Радио-телевизије Београд и Радио-телевизије Србије.[2][3] У пензију је отишао 1998. године.[4]
Био је хроничар дјелатности патријарха Павла и аналитичар културног живота Српске православне цркве и других вјерских заједница. Био је аутор документарних филмова о васељенском патријарху Вартоломеју, александријском патријарху Петру VII, грчком архиепископу Христодулу, руском патријарху Алексију II и другим црквеним великодостојницима у свијету. Био је активни учесник превазилажења својевременог раскола у Српској православној цркви. Поводом осам стотина година од постојања Хиландара, написао је сценарио за десет документарних филмова о овој српској светињи.[2]
У својој дугој каријери, Петар Савковић је био аутор бројних ТВ емисија, међу којима посебно мјесто заузима серијал Сведоци векова о српским православним манастирима у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Румунији, Мађарској.[3] Реализовано је више од 130 епизода овог серијала, за које је Петар Савковић написао сценарије.[4] За ова остварења додијељена су му специјална признања Републичког завода за заштиту споменика културе и Друштва конзерватора. Такође, носилац је највиших признања Удружења новинара Србије, Радио-телевизије Србије, те образовних институција Југославије, Србије и неких европских држава.[2]
Аутор је монографије Шабац – Мали Париз.[2]
Преминуо је у Београду 2. јуна 2018. године.[3][5] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Шабац – Мали Париз (Мачва и Подриње), Орион арт, Београд, 2014.[6]
- Родослов Савковића и Велимировића – Србија, Космај,Јадар, Шабац, 2017.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „АМБАСАДОР ШАБАЧКЕ КУЛТУРЕ”. Глас Подриња (на језику: српски). Приступљено 2023-05-27.
- ^ а б в г д ђ е ж ДУХОВНИ ПОРТРЕТИ: професор Петар Савковић (на језику: српски), Приступљено 2023-05-27
- ^ а б в г „РТС :: Друштво :: Преминуо новинар Петар Савковић”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-27.
- ^ а б „RTS :: Društvo :: U petak komemoracija Petru Savkoviću”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-27.
- ^ „Preminuo Petar Savković”. Podrinske (на језику: српски). 2018-06-02. Приступљено 2023-05-27.
- ^ „Šabac : Mali Pariz, Mačva i Podrinje : Petar Savković”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2023-05-27.
- ^ „RODOSLOV SAVKOVIĆA I VELIMIROVIĆA Petar Savković - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2023-05-27.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]