Петру Крду
| Петру Крду | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. септембар 1952. |
| Место рођења | Барице, ФНРЈ |
| Датум смрти | 30. април 2011. (58 год.) |
| Место смрти | Вршац, Србија |
| Породица | |
| Супружник | Ана Крду |
| Књижевни рад | |
| Период | 1970—2011 |
| Најважнија дела | Намена удвоје Заменице Доносилац ока Јагода у клопци У цркви Троја Меланхолична тутњава Љубичасто мастило Саучесништво Мој грађански шешир и нове песме : 67 неумољивих могућности сна |
| Награде | Награда за поезију Фондације Лучафарул Награда Милош Н. Ђурић Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац |
Петру Крду (25. септембар 1952 — 30. април 2011) био је српски песник, есејиста и мислилац румунског порекла.[1]Писао је на српском и румунском језику, а бавио се и новинарством, превођењем и сликарством. Рођен је у јужнобанатском селу Барице, а факултетско образовање стекао у Букурешту. Као новинар Радио-телевизије Војводине био је аутор многих интервјуа са најпознатијим књижевницима света.[2] Књижевник са новим погледом на издаваштво, поезију и унапређивање домаће културне сцене.[3]
Рад
[уреди | уреди извор]Петру Крду је заједно са Васком Попом устоличио Књижевну општину Вршац (КОВ)[1] као издавачку кућу и културну институцију видљиву изван граница Србије. У сећање на то је у Вршцу настала манифестација „Дани Петруа Крдуа”. КОВ је дуго година имао седиште у кући Јована Стерије Поповића.
Најпознатије песничке књиге Петруа Крдуа су Љубичасто мастило, Школа изгнанства, затим књига есеја Друга историја бића.[4] Писао је на српском и румунском језику.
На његову иницијативу КОВ је објавио сабрана дела Јована Стерије Поповића на српском језику, а Стеријиних Родољубаца на француском и енглеском. Основао је часопис Ковине, који објављује различите некомерцијалне и често алтернативне песнике и књижевнике, са којим сарађују и најеминентнији српски писци.
Прву књигу песама објавио је 1970. са насловом ”Намена удвоје”.[1]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда „Павле Марковић Адамов”, за издаваштво у КОВ-у, 1993.
- Награда за поезију Фондације Лучафарул[1](Luceafarul) из Букурешта за књигу Саучесништво.
- Награда „Милош Н. Ђурић”[1], за превод са румунског језика књиге Никите Станескуа, Муња и хладноћа, 2007.
- Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац (додељена постхумно 2012. године).
Дела
[уреди | уреди извор]Песме
[уреди | уреди извор]- Намена удвоје, 1970.
- Заменице, Књижевна општина, Вршац; Либертатеа, Панчево 1971.
- Доносилац ока, 1974.
- Јагода у клопци, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
- У цркви Троја, Рад, Београд, 1992.
- Меланхолична тутњава, 1995.
- Љубичасто мастило, Рад, Београд, 1997.
- Саучесништво: изабране и нове песме, Рад, Београд, 2003.
- Мој грађански шешир и нове песме: 67 неумољивих могућности сна, Прометеј, Нови Сад, 2009.
Преводи
[уреди | уреди извор]Преводио је са српског на румунски језик и обратно, затим са француског и словеначког језика. Објавио је преводе дела: М. Елијадеа, Е. Сиорана, Н. Станескуа, М. Павловића, Л. Благе, Ј. Каројана, Е. Јонескоа.[5][1]
Антологије
[уреди | уреди извор]Приредио је неколико антологија румунске, српске и словеначке поезије.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „Крду, Петру”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ Радио-телевизија Војводине http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/umro-petru-krdu_251614.html
- ^ Политика http://www.politika.rs/sr/clanak/391942/Petru-Krdu-je-imao-neiscrpnu-energiju
- ^ Народна библиотека Србије http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1250141983990649[мртва веза]
- ^ а б „ПЕТРУ КРДУ”. Српско књижевно друштво. Приступљено 26. 5. 2021.
