Подлокањ
Подлокањ | |
|---|---|
 Центар села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Нови Кнежевац |
| Становништво | |
| — 2011. |  144 |
| — густина | 29*/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 01′ 10″ С; 20° 16′ 12″ И / 46.0195° С; 20.27° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 72 m |
| Површина | 74,0* km2 |
.svg)  Подлокањ Подлокањ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
Подлокањ (мађ. Podolkány) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 144 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Насеље је удаљено шест километара од Банатског Аранђелова, са којим је повезано асфалтним путем. Подлокањ је насељен на једној нешто вишој греди.
Историја
[уреди | уреди извор]Подлокањ је добровољачка колонија основана у Банату након Првог светског рата. Сам назив је старији и среће се са истоименим селом 1854. године, у срезу Турска Кањижа.[1]
У месту је у међуратном периоду основана школа, чија је зграда подигнута трошком државе 1929. године.[2] Године 1932. године ступили су ту на рад супружници учитељи - Коледин Милета и Јелена из Банатског Аранђелова.[3] Познати учитељски кадар чинили су: Милена Црквењаков (1929), Барачки Богољуб и Милка (1935) и други.
По подацима проте Милоша Поповића из Зрењанина,[4] Подлокањ је крајем 20. века насеље без православне цркве. Постоји црквена општина али без парохије, коју чини 87 домова са 261 душом. Православни верници припадају парохијском храму у Банатском Аранђелову.
Село уметничко дело
[уреди | уреди извор]Миливој Бата Клепић је у напуштеном Дому културе основао уметничку галерију у којој се чува око 130 икона наших најпознатијих самоуких сликара. У дворишту музеја налазе се скулптуре савремених вајара, а у селу је сазидао двадесетак уметничких ћуприја.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Подлокањ живи 173 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (40,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 0 | 4 | ||
| 75—79 | 5 | 13 | ||
| 70—74 | 5 | 8 | ||
| 65—69 | 10 | 12 | ||
| 60—64 | 10 | 15 | ||
| 55—59 | 2 | 6 | ||
| 50—54 | 6 | 3 | ||
| 45—49 | 3 | 8 | ||
| 40—44 | 4 | 3 | ||
| 35—39 | 11 | 4 | ||
| 30—34 | 7 | 4 | ||
| 25—29 | 8 | 8 | ||
| 20—24 | 6 | 5 | ||
| 15—19 | 4 | 6 | ||
| 10—14 | 4 | 4 | ||
| 5—9 | 4 | 5 | ||
| 0—4 | 9 | 9 | ||
| Просек : | 40,4 | 47,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 81 | 29 | 47 | 4 | 1 | 0 |
| Женски | 101 | 18 | 49 | 33 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 182 | 47 | 96 | 37 | 1 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 49 | 35 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 40 | 31 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 89 | 66 | 0 | 0 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 4 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 4 | 2 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Напомене
[уреди | уреди извор]→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Банатско Аранђелово, на којој се налазе три насеља, Банатско Аранђелово, Подлокањ и Сигет.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Двориште музеја -
Скулптура у дворишту музеја -
Једна од уметничких ћуприја -
Ћуприје Бате Клепића -
Зграда у центру села -
Спомен плоча страдалима у НОБ-у
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Reichsgesetzblatt für die im Reichsrathe vertretenen Königreiche und Länder ...", Wien 1854.
- ^ "Време", Београд 1. новембар 1929.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. децембар 1932.
- ^ Милош А. Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ „Подлокањ - цело село уметничко дело”. РТС. Приступљено 13. 11. 2020.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
