Севернобанатски управни округ
| Севернобанатски управни округ | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Војводина |
| Историјске области | северни Банат, источна Бачка |
| Админ. центар | Кикинда |
| Површина | 2.329 km2 |
| Становништво | 2022.[1] |
| — број ст. | 119.147 |
| — густина ст. | 51,16 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)230 |
| Општине и градови | 6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока |
| Број насеља | 50 (7 градских и 43 сеоска) |
| Званични веб-сајт | |
Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011). Према прелиминарним подацима пописа 2022. округ има 119.147 становника[1]. Седиште округа је у граду Кикинда.[2]
Општине и насеља[уреди | уреди извор]
Обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 сеоска, у 6 следећих општина:
- Општина Кањижа, место Кањижа
- Општина Сента, место Сента
- Општина Ада, место Ада
- Општина Чока, место Чока
- Општина Нови Кнежевац, место Нови Кнежевац
- Град Кикинда, место Кикинда
Општине Севернобанатског округа
Општине Севернобанатског округа
Етничке групе[уреди | уреди извор]
| Етничка група |
попис 2002 | попис 2011 | ||
|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | |
| Мађари | 78.551 | 47,35% | 68.915 | 46.63% |
| Срби | 72.242 | 43.55% | 63.047 | 42.66% |
| Роми | 3.944 | 2.37% | 4.769 | 3.23% |
Срби су већинско становништво у граду Кикинда и општини Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.
Језици (попис из 2002):
- мађарски (48,09%)
- српски (48,08%)
- ромски (1,95%)
Етничка мапа Севернобанатског округа
Култура[уреди | уреди извор]
У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.
Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XVIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.[3]
Привреда[уреди | уреди извор]
Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.
Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ „О Округу”. Севернобанатски управни округ. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Северно-банатски округ”. Влада Републике Србије. Приступљено 5. 2. 2020.
