Nekovalentno vezivanje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Nekovalentna veza''' je tip hemijske veze koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijant… |
м tertijarna ---> tercijarna |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Nekovalentna veza''' je tip [[hemijska veza|hemijske veze]] koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijanti [[Електромагнетизам|elektromagnetnih interakcija]]. Nekovalentna veza je dominantni tip veze uzmeđu [[supermolekul]]a u [[supermolekularna hemija|supermolekularnoj hemiji]].<ref>-{[http://media.wiley.com/product_data/excerpt/55/35273150/3527315055.pdf Noncovalent bonding in Supramolecular Chemistry] - Christoph A. Schalley}-</ref> Nekovalentne veze su kritične u održavanju trodimenzionalne strukture velikih molekula, kao što su [[protein]]i i [[nukleinska kiselina|nukleinske kiseline]], i učestvuju u mnogim biološkim procesima u kojima se veliki molekuli specifično i tranzijentno međusobno vezuju. Energija koja se oslobađa formiranjem nekovalentnih veza je reda veličine 1-5 kcal po molu.<ref name="Lodish" >-{[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mcb.section.285 Noncovalent bonds] – Molecular Cell Biology (textbook), Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira, Baltimore, Darnell.}-</ref> Postoje četiri tipa nekovalentnih interakcija: [[vodonična veza|vodonične veze]], [[jonska veza|jonske veze]], [[van der Valsova sila|van der Valsove sile]] i [[hidrofobna interakcija|hidrofobne interakcije]].<ref name="Lodish" /> Nekovalentne interakcije spajaju dva [[DNK]] lanca u [[Dvostruki heliks nukleinske kiseline|dvostrukom heliksu]], stabilizuju [[Sekundarna struktura proteina|sekundarnu]] i [[Tercijarna struktura proteina| |
'''Nekovalentna veza''' je tip [[hemijska veza|hemijske veze]] koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijanti [[Електромагнетизам|elektromagnetnih interakcija]]. Nekovalentna veza je dominantni tip veze uzmeđu [[supermolekul]]a u [[supermolekularna hemija|supermolekularnoj hemiji]].<ref>-{[http://media.wiley.com/product_data/excerpt/55/35273150/3527315055.pdf Noncovalent bonding in Supramolecular Chemistry] - Christoph A. Schalley}-</ref> Nekovalentne veze su kritične u održavanju trodimenzionalne strukture velikih molekula, kao što su [[protein]]i i [[nukleinska kiselina|nukleinske kiseline]], i učestvuju u mnogim biološkim procesima u kojima se veliki molekuli specifično i tranzijentno međusobno vezuju. Energija koja se oslobađa formiranjem nekovalentnih veza je reda veličine 1-5 kcal po molu.<ref name="Lodish" >-{[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mcb.section.285 Noncovalent bonds] – Molecular Cell Biology (textbook), Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira, Baltimore, Darnell.}-</ref> Postoje četiri tipa nekovalentnih interakcija: [[vodonična veza|vodonične veze]], [[jonska veza|jonske veze]], [[van der Valsova sila|van der Valsove sile]] i [[hidrofobna interakcija|hidrofobne interakcije]].<ref name="Lodish" /> Nekovalentne interakcije spajaju dva [[DNK]] lanca u [[Dvostruki heliks nukleinske kiseline|dvostrukom heliksu]], stabilizuju [[Sekundarna struktura proteina|sekundarnu]] i [[Tercijarna struktura proteina|tercijarnu strukturu]] [[protein]]a, omogućavaju vezivanje [[enzim]]a i [[Supstrat (biohemija)|supstrata]], kao i vezivanje [[antitelo|antitela]] i [[antigen]]a.<ref>-{[http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages/N/Noncovalent.html Noncovalent bonding] - Kimball's biology (textbook), 1995 ed.}-</ref> |
||
==Reference== |
==Reference== |
||
Верзија на датум 17. август 2015. у 18:48
Nekovalentna veza je tip hemijske veze koja nije bazirana na postojanju zajedničkog elektronskog para, nego na postojanju disperznijih varijanti elektromagnetnih interakcija. Nekovalentna veza je dominantni tip veze uzmeđu supermolekula u supermolekularnoj hemiji.[1] Nekovalentne veze su kritične u održavanju trodimenzionalne strukture velikih molekula, kao što su proteini i nukleinske kiseline, i učestvuju u mnogim biološkim procesima u kojima se veliki molekuli specifično i tranzijentno međusobno vezuju. Energija koja se oslobađa formiranjem nekovalentnih veza je reda veličine 1-5 kcal po molu.[2] Postoje četiri tipa nekovalentnih interakcija: vodonične veze, jonske veze, van der Valsove sile i hidrofobne interakcije.[2] Nekovalentne interakcije spajaju dva DNK lanca u dvostrukom heliksu, stabilizuju sekundarnu i tercijarnu strukturu proteina, omogućavaju vezivanje enzima i supstrata, kao i vezivanje antitela i antigena.[3]
Reference
- ^ Noncovalent bonding in Supramolecular Chemistry - Christoph A. Schalley
- ^ а б Noncovalent bonds – Molecular Cell Biology (textbook), Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira, Baltimore, Darnell.
- ^ Noncovalent bonding - Kimball's biology (textbook), 1995 ed.