Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
м datum |
м datum |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
| опис_слике = Драгутин Драгиша Милутиновић |
| опис_слике = Драгутин Драгиша Милутиновић |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = {{датум рођења|1840|11|29|год=да}} |
||
| место_рођења = [[Београд]] |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] |
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] |
Верзија на датум 25. август 2015. у 11:25
Драгутин Милутиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. новембар 1840. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 16. децембар 1900.60 год.) ( |
Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.