Бабенберзи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а
м Разне исправке
Ред 27: Ред 27:


== Извори ==
== Извори ==
* Heinrich Appelt, ''Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich''. Böhlau, Wien {{page|year=2007|id=ISBN 978-3-205-77477-8|pages=}}.
* Heinrich Appelt. ''Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich''. Böhlau, Wien. {{page|year=2007|isbn=978-3-205-77477-8|pages=}}.
* Hans Constantin Faußner, ''Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher''. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart (1998). ISBN 978-3-7995-2413-1.
* Hans Constantin Faußner. ''Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher''. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart . {{page|year=1998|isbn=978-3-7995-2413-1|pages=}}
* Karl Lechner, ''Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246''. Böhlau, Wien {{page|year=1996|id=ISBN 978-3-205-98569-3|pages=}}.
* Karl Lechner. ''Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246''. Böhlau, Wien. {{page|year=1996|isbn=978-3-205-98569-3|pages=}}.


[[Категорија:Бабенберг| ]]
[[Категорија:Бабенберг| ]]

Верзија на датум 31. мај 2016. у 18:19

Породично стабло Бабенберга
Грб аустријске гране Бабенберга

Бабенберзи (нем. Babenberger) су немачка племићка породица пореклом из Бамберга у данашњој Горњој Франконији у Баварској. Познати су по томе што су њихове војводе и маркгрофови владали Источном марком, касније названом Аустрија, од 976. до 1274. године, пре успона владарске куће Хабзборговаца.

Историчари Бабенберге деле у две групе:

  • Франачки Бабенберзи (тзв. старија кућа), од које су касније настали Хенеберзи и
  • Аустријски Бабенберзи (тзв. млађа кућа Бабенберг).

Франачки Бабенберзи вуку порекло од франачке племићке куће Робертијанаца, а први припадник који се спомиње у историјским записима је Попо од Грапфелда (око 839/841). Та владарска лоза била је у сукобу са породицом Конрадини, око контроле средњег тока реке Мајне, који је довео до битке код Фрицлара, у којој су поражени Бабенберзи.

Аустријски Бабенберзи се први пут помињу 976. године. Војводе и маркгрофови из ове куће владају Источном марком (976-1246), која касније добија име Аустрија. Такође, њихове војводе владају Швабијом (1012-1038), Баварском (1139-1156) и Штајерском (1192-1246).

Види још

Извори

  • Heinrich Appelt. Privilegium minus. Das staufische Kaisertum und die Babenberger in Österreich. Böhlau, Wien. 2007. ISBN 978-3-205-77477-8..
  • Hans Constantin Faußner. Zur Frühzeit der Babenberger in Bayern und Herkunft der Wittelsbacher. Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart . 1998. ISBN 978-3-7995-2413-1.
  • Karl Lechner. Die Babenberger. Markgrafen und Herzoge von Österreich 976-1246. Böhlau, Wien. 1996. ISBN 978-3-205-98569-3..