Вијеће народа Републике Српске — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{ |
{{Политички систем Републике Српске}} |
||
'''Вијеће народа Републике Српске''' врши законодавну власт са [[Народна скупштина Републике Српске|Народном скупштином Републике Српске]]. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.<ref>Члан 69. Устава Републике Српске — Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 21/92 — Пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05)</ref> |
'''Вијеће народа Републике Српске''' врши законодавну власт са [[Народна скупштина Републике Српске|Народном скупштином Републике Српске]]. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.<ref>Члан 69. Устава Републике Српске — Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 21/92 — Пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05)</ref> |
||
== Дјелокруг == |
== Дјелокруг == |
||
Вијеће народа Републике Српске своју законодавну власт врши у циљу заштите виталних националних интереса конститутивних народа. |
Вијеће народа Републике Српске своју законодавну власт врши у циљу заштите виталних националних интереса конститутивних народа. Не учествује равноправно у поступку доношења закона, прописа и других аката са [[Народна скупштина Републике Српске|Народном скупштином Републике Српске]] већ као [[sui generis]] тијело врши „контролу“ изгласаних закона, прописа и аката у Народној скупштини ради утврђивања да ли се изгласаним законом, прописом или актом угрожавају витални национални интереси конститутивних народа. |
||
Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.<ref>Члан 70. Устава Републике Српске — Пречишћени текст, допуњен Амандманом LXXVII</ref> Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. [[Устав Републике Српске|Устава Републике Српске]]. |
Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.<ref>Члан 70. Устава Републике Српске — Пречишћени текст, допуњен Амандманом LXXVII</ref> Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. [[Устав Републике Српске|Устава Републике Српске]]. |
||
Када се одлучује о промјени [[Устав Републике Српске|Устава Републике Српске]], уз двотрећинску већину у [[Народна скупштина Републике Српске|Народној скупштини]] потребна је и |
Када се одлучује о промјени [[Устав Републике Српске|Устава Републике Српске]], уз двотрећинску већину у [[Народна скупштина Републике Српске|Народној скупштини]], потребна је и већина у Вијећу народа из сваког конститутивног народа и Осталих. |
||
Већина у Вијећу народа потребна је када се одлучује о именовању и разрјешењу предсједника и судија [[Уставни суд Републике Српске|Уставног суда Републике Српске]]. |
|||
== Организација == |
|||
== Делегати == |
|||
Чланови Вијећа народа |
Чланови Вијећа народа се називају делегати. Након одржаних [[Општи избори у Босни и Херцеговини 2010.|Општих избора у Босни и Херцеговини 2010]]. изабран је трећи сазив Вијећа народа, које има 28 делегата и то по осам делегата из сваког конститутивног народа и четири делегата из реда Осталих. |
||
Делегате у Вијећу народа бирају одговарајући народни посланици и [[ |
Делегате у Вијећу народа бирају одговарајући народни посланици и [[ad hoc]] одборници из скупштина општина. Вијеће народа има једног предсједавајућег и три потпредсједавајућа, тако да по једна функција припада сваком конститутивном народу и Осталим. |
||
⚫ | Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. Предсједништво Вијећа народа чине предсједавајући и потпредсједавајући. Секретар Вијећа народа учествује у раду Вијећа народа без права одлучивања. Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата. |
||
== Радна тијела == |
|||
Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. |
|||
⚫ | |||
Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата. |
|||
== Сазиви == |
== Сазиви == |
||
* [[Први сазив Вијећа народа Републике Српске]] ( |
* [[Први сазив Вијећа народа Републике Српске]] (2002—2006), |
||
* [[Други сазив Вијећа народа Републике Српске]] ( |
* [[Други сазив Вијећа народа Републике Српске]] (2006—2010), |
||
* [[Трећи сазив Вијећа народа Републике Српске]] ( |
* [[Трећи сазив Вијећа народа Републике Српске]] (2010—2014), |
||
* [[Четврти сазив Вијећа народа Републике Српске]] (од 2014). |
* [[Четврти сазив Вијећа народа Републике Српске]] (од 2014). |
||
Ред 42: | Ред 36: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Република Српска}} |
{{портал|Република Српска}} |
||
* [http://www.vijecenarodars.net |
* [http://www.vijecenarodars.net Службена страница Вијећа народа Републике Српске] |
||
[[Категорија:Народна скупштина Републике Српске]] |
[[Категорија:Народна скупштина Републике Српске]] |
Верзија на датум 20. јул 2016. у 23:08
Овај чланак је дио серије о политичком систему Републике Српске |
Вијеће народа Републике Српске врши законодавну власт са Народном скупштином Републике Српске. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.[1]
Дјелокруг
Вијеће народа Републике Српске своју законодавну власт врши у циљу заштите виталних националних интереса конститутивних народа. Не учествује равноправно у поступку доношења закона, прописа и других аката са Народном скупштином Републике Српске већ као sui generis тијело врши „контролу“ изгласаних закона, прописа и аката у Народној скупштини ради утврђивања да ли се изгласаним законом, прописом или актом угрожавају витални национални интереси конститутивних народа.
Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.[2] Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. Устава Републике Српске.
Када се одлучује о промјени Устава Републике Српске, уз двотрећинску већину у Народној скупштини, потребна је и већина у Вијећу народа из сваког конститутивног народа и Осталих.
Већина у Вијећу народа потребна је када се одлучује о именовању и разрјешењу предсједника и судија Уставног суда Републике Српске.
Организација
Чланови Вијећа народа се називају делегати. Након одржаних Општих избора у Босни и Херцеговини 2010. изабран је трећи сазив Вијећа народа, које има 28 делегата и то по осам делегата из сваког конститутивног народа и четири делегата из реда Осталих.
Делегате у Вијећу народа бирају одговарајући народни посланици и ad hoc одборници из скупштина општина. Вијеће народа има једног предсједавајућег и три потпредсједавајућа, тако да по једна функција припада сваком конститутивном народу и Осталим.
Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. Предсједништво Вијећа народа чине предсједавајући и потпредсједавајући. Секретар Вијећа народа учествује у раду Вијећа народа без права одлучивања. Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата.
Сазиви
- Први сазив Вијећа народа Републике Српске (2002—2006),
- Други сазив Вијећа народа Републике Српске (2006—2010),
- Трећи сазив Вијећа народа Републике Српске (2010—2014),
- Четврти сазив Вијећа народа Републике Српске (од 2014).
Види још
Извори
- ^ Члан 69. Устава Републике Српске — Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 21/92 — Пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05)
- ^ Члан 70. Устава Републике Српске — Пречишћени текст, допуњен Амандманом LXXVII