Теодор I Палеолог — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 50: Ред 50:
== Живот и владавина ==
== Живот и владавина ==


Теодор је рођен током шесте деценије [[14. век|XIV века]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Титула деспота му је додељена [[1376]]. године и он је упућен да преузме власт у [[Солун]]у, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата [[Андроник IV Палеолог|Андроника IV]] ([[1376]] — [[1379]]). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије [[14. век|XIV века]] бива послан у Мореју. Он успева да сузбије [[Кантакузини|Кантакузине]] и да [[1383]]. или [[1384]]. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
Теодор је рођен током шесте деценије [[14. век|XIV века]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Титула деспота му је додељена [[1376]]. године и он је упућен да преузме власт у [[Солун]]у, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата [[Андроник IV Палеолог|Андроника IV]] (1376 — [[1379]]). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије [[Кантакузини|Кантакузине]] и да [[1383]]. или [[1384]]. године постане суверени владар Морејске деспотовине.


Своју позицију је ојачао [[1384]]. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком [[Нерио I Ачајоли|Нерија I Ачајолија]] ([[1371]] — [[1394]]) господара [[Коринт]]а и каснијег [[Атинско војводство|Атинског војводу]]. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним [[магнат]]има, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком [[Нерио I Ачајоли|Нерија I Ачајолија]] ([[1371]] — [[1394]]) господара [[Коринт]]а и каснијег [[Атинско војводство|Атинског војводу]]. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним [[магнат]]има, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.


Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста [[1394]]. године од [[Карло I Токо|Карла I Токоа]] ([[1386]] — [[1429]]) је откупио Коринтску област са градом [[Коринт]]ом и [[Коринтски земљоуз|земљоузом]] који је омогућава копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Сукобио се и са тзв. ''[[Наварска компанија|Наварском компанијом]]'' која је контролисала север Пелопонеза и победио их [[1395]]. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину [[1395]]. и [[1397]]. године, Теодор продаје Коринт ([[1397]]) и целу деспотовину ([[1400]]) [[Витешки ред|витешком реду]] [[Хоспиталци|Јовановаца]] и повлачи се у [[Монемвасија|Монемвасију]]. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се [[1403]]. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног [[Грци|грчког становништва]] према њима<ref name="ODB" />. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ [[1404]]. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од [[Карло I Токо|Карла I Токоа]] ([[1386]] — [[1429]]) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и [[Коринтски земљоуз|земљоузом]] који је омогућава копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Сукобио се и са тзв. ''[[Наварска компанија|Наварском компанијом]]'' која је контролисала север Пелопонеза и победио их [[1395]]. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и [[1397]]. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину ([[1400]]) [[Витешки ред|витешком реду]] [[Хоспиталци|Јовановаца]] и повлачи се у [[Монемвасија|Монемвасију]]. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се [[1403]]. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног [[Грци|грчког становништва]] према њима<ref name="ODB" />. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ [[1404]]. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.


Теодор I је умро [[24. јун|24.06.]][[1407]]. године у [[Мистра|Мистри]], а наследио га је малолетни братанац [[Теодор II Палеолог|Теодор II]] ([[1407]] — [[1443]]), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]] — [[1425]]), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око [[1409]]. године саставио посмртни говор.
Теодор I је умро [[24. јун|24.06.]][[1407]]. године у [[Мистра|Мистри]], а наследио га је малолетни братанац [[Теодор II Палеолог|Теодор II]] (1407 — [[1443]]), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]] — [[1425]]), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око [[1409]]. године саставио посмртни говор.


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 2. октобар 2016. у 09:39

Теодор Палеолог
Лични подаци
Датум рођења1355.
Место рођењаЦариград, Византијско царство
Датум смрти24. јун 1407.
Место смртиМистра, Византијско царство
Породица
РодитељиЈован V Палеолог
Helena Kantakouzene

Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (13831407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (13411391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа[1].

Порекло и породица

Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (13411354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име Живео Титула Владао
Андроник (IV) 13481385. византијски цар Византијом (1376—1379)
Манојло (II) 13501425. византијски цар Византијом (1391—1425)
Михајло —--> деспот
Ирина —-->

Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (13891402) који су се после његове смрти борили око престола.

Живот и владавина

Теодор је рођен током шесте деценије XIV века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376 — 1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.

Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (13711394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.

Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (13861429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са тзв. Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.

Теодор I је умро 24.06.1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407 — 1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (13911425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.

Види још

Референце

  1. ^ а б в Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 

Литература


Морејски деспот
(13831407)