Теодор I Палеолог — разлика између измена

Теодор Палеолог
Теодор Палеолог
Лични подаци
Датум рођења	1355.
Место рођења	Цариград, Византијско царство
Датум смрти	24. јун 1407.
Место смрти	Мистра, Византијско царство
Породица
Родитељи	Јован V Палеолог; Helena Kantakouzene

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. октобар 2016. у 09:39

Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (1383 — 1407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (1341 — 1391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине^[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа^[1].

Порекло и породица

Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341 — 1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име	Живео	Титула	Владао
Андроник (IV)	1348 — 1385.	византијски цар	Византијом (1376—1379)
Манојло (II)	1350 — 1425.	византијски цар	Византијом (1391—1425)
Михајло	—-->	деспот
Ирина	—-->

Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (1389 — 1402) који су се после његове смрти борили око престола.

Живот и владавина

Теодор је рођен током шесте деценије XIV века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376 — 1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.

Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (1371 — 1394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.

Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (1386 — 1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са тзв. Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима^[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.

Теодор I је умро 24.06.1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407 — 1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (1391 — 1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.

Види још

Морејска деспотовина

Референце

^ ^а ^б ^в Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.

Литература

Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.

Димитрије I Кантакузин	Морејски деспот (1383 — 1407)	Теодор II Палеолог

[ODB-1] а ^б ^в Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.

[1]

@@ Ред 50: / Ред 50: @@
 == Живот и владавина ==
-Теодор је рођен током шесте деценије [[14. век|XIV века]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Титула деспота му је додељена [[1376]]. године и он је упућен да преузме власт у [[Солун]]у, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата [[Андроник IV Палеолог|Андроника IV]] ([[1376]] — [[1379]]). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије [[14. век|XIV века]] бива послан у Мореју. Он успева да сузбије [[Кантакузини|Кантакузине]] и да [[1383]]. или [[1384]]. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
+Теодор је рођен током шесте деценије [[14. век|XIV века]] у [[Константинопољ|Цариграду]]. Титула деспота му је додељена [[1376]]. године и он је упућен да преузме власт у [[Солун]]у, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата [[Андроник IV Палеолог|Андроника IV]] (1376 — [[1379]]). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије [[Кантакузини|Кантакузине]] и да [[1383]]. или [[1384]]. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
-Своју позицију је ојачао [[1384]]. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком [[Нерио I Ачајоли|Нерија I Ачајолија]] ([[1371]] — [[1394]]) господара [[Коринт]]а и каснијег [[Атинско војводство|Атинског војводу]]. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним [[магнат]]има, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
+Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком [[Нерио I Ачајоли|Нерија I Ачајолија]] ([[1371]] — [[1394]]) господара [[Коринт]]а и каснијег [[Атинско војводство|Атинског војводу]]. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним [[магнат]]има, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
-Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста [[1394]]. године од [[Карло I Токо|Карла I Токоа]] ([[1386]] — [[1429]]) је откупио Коринтску област са градом [[Коринт]]ом и [[Коринтски земљоуз|земљоузом]] који је омогућава копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Сукобио се и са тзв. ''[[Наварска компанија|Наварском компанијом]]'' која је контролисала север Пелопонеза и победио их [[1395]]. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину [[1395]]. и [[1397]]. године, Теодор продаје Коринт ([[1397]]) и целу деспотовину ([[1400]]) [[Витешки ред|витешком реду]] [[Хоспиталци|Јовановаца]] и повлачи се у [[Монемвасија|Монемвасију]]. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се [[1403]]. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног [[Грци|грчког становништва]] према њима<ref name="ODB" />. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ [[1404]]. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
+Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од [[Карло I Токо|Карла I Токоа]] ([[1386]] — [[1429]]) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и [[Коринтски земљоуз|земљоузом]] који је омогућава копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Сукобио се и са тзв. ''[[Наварска компанија|Наварском компанијом]]'' која је контролисала север Пелопонеза и победио их [[1395]]. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и [[1397]]. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину ([[1400]]) [[Витешки ред|витешком реду]] [[Хоспиталци|Јовановаца]] и повлачи се у [[Монемвасија|Монемвасију]]. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се [[1403]]. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног [[Грци|грчког становништва]] према њима<ref name="ODB" />. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ [[1404]]. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
-Теодор I је умро [[24. јун|24.06.]][[1407]]. године у [[Мистра|Мистри]], а наследио га је малолетни братанац [[Теодор II Палеолог|Теодор II]] ([[1407]] — [[1443]]), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]] — [[1425]]), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око [[1409]]. године саставио посмртни говор.
+Теодор I је умро [[24. јун|24.06.]][[1407]]. године у [[Мистра|Мистри]], а наследио га је малолетни братанац [[Теодор II Палеолог|Теодор II]] (1407 — [[1443]]), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] ([[1391]] — [[1425]]), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око [[1409]]. године саставио посмртни говор.
 == Види још ==