Никомед IV — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м попуњавање претходника и следбеника
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 13: Ред 13:
| функција =
| функција =
| владавина =
| владавина =
| претходник = [[Nicomedes III of Bithynia|Nicomedes III]]}}
| претходник = [[Никомед III|Nicomedes III]]}}
| наследник =
| наследник =
| династија = <!-- nema na wikipodacima -->
| династија = <!-- nema na wikipodacima -->
Ред 24: Ред 24:


Краљ Битиније
Краљ Битиније
Био је син [[Никомед III|Никомеда III]]. Имао је брата Сократа Хреста и сестру Нису. Првих неколико година његове владавине било је релативно мирно, а онда је [[Митридат VI од Понта]] почео да пустоши границе Битиније. Никомедов брат Сократ Хрест на наговор Митридата је затражио трон Битиније а затим му је војно помогао да 90. п. н. е. силом преузме управу над Битинијом од Никомеда. Никомед јенакон тога побегао у [[Рим]]. На његову молбу, Римска војска предвођена [[Маније Аквилије|Манија Аквилија]] уз помоћ [[Галаћани|Галаћана]] и [[Фригијци|Фригијаца]] вратили су Никомеда на трон.{{sfn|McGing|1986|p=143}} <ref>http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/2326.html</ref>
Био је син [[Никомед III|Никомеда III]]. Имао је брата Сократа Хреста и сестру Нису. Првих неколико година његове владавине било је релативно мирно, а онда је [[Митридат VI Понтски|Митридат VI од Понта]] почео да пустоши границе Битиније. Никомедов брат Сократ Хрест на наговор Митридата је затражио трон Битиније а затим му је војно помогао да 90. п. н. е. силом преузме управу над Битинијом од Никомеда. Никомед јенакон тога побегао у [[Рим]]. На његову молбу, Римска војска предвођена [[Маније Аквилије|Манија Аквилија]] уз помоћ [[Галатија|Галаћана]] и [[Фригијци|Фригијаца]] вратили су Никомеда на трон.{{sfn|McGing|1986|p=143}} <ref>http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/2326.html</ref>


Римски Сенат је након тога охрабрио Никомеда да нападне Митридатову територију обећавајући му помоћ, а надајући се да ће тако потпалити рат. <ref>Smith, [http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/2305.html pp. 1197]</ref>Притиснут тешким обавезама Никомед IV је пристао на римске захтеве. Напао је територију [[Понт]]а и опљачкао је све до Амастриса. Никомед се вратио са великим пленом, а Митридат VI од Понта се онда жалио Римљанима да је Никомед некажњено пустошио територију Понта и позвао их да га обуздају. Пошто су га Римљани одбили [[88. п. н. е.]] започео рат, најпре против [[Кападокија|Кападокије]].
Римски Сенат је након тога охрабрио Никомеда да нападне Митридатову територију обећавајући му помоћ, а надајући се да ће тако потпалити рат. <ref>Smith, [http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/2305.html pp. 1197]</ref>Притиснут тешким обавезама Никомед IV је пристао на римске захтеве. Напао је територију [[Понт]]а и опљачкао је све до Амастриса. Никомед се вратио са великим пленом, а Митридат VI од Понта се онда жалио Римљанима да је Никомед некажњено пустошио територију Понта и позвао их да га обуздају. Пошто су га Римљани одбили [[88. п. н. е.]] започео рат, најпре против [[Кападокија|Кападокије]].
Ред 30: Ред 30:
Митридат VI, након освајања Кападокије, напао је и Битинију. Успео је да порази Никомеда IV који је са остатцима војске побегао у Пафлагонију.
Митридат VI, након освајања Кападокије, напао је и Битинију. Успео је да порази Никомеда IV који је са остатцима војске побегао у Пафлагонију.


После Првога митридатовога рата 84. п. н. е. [[Сула]] је присилио Митридата VI да Битинију врати Никомеду. Сула је помирио Митридата са Никомедом и Ариобарзаном I Филоромејем и све ставио под римску контролу. Млади [[Гај Јулије Цезар]] био је [[80. п. н. е.]] римски амбасадор на Никомедовом двору. Цезар је тражио од Никомеда да опреми флоту за римске потребе.
После Првога митридатовога рата 84. п. н. е. [[Корнелије Сула|Сула]] је присилио Митридата VI да Битинију врати Никомеду. Сула је помирио Митридата са Никомедом и Ариобарзаном I Филоромејем и све ставио под римску контролу. Млади [[Гај Јулије Цезар]] био је [[80. п. н. е.]] римски амбасадор на Никомедовом двору. Цезар је тражио од Никомеда да опреми флоту за римске потребе.


Никомед је 74. п. н. е. читаву краљевину опоруком оставио римском цартву. Убрзо након тога Никомед IV Филопатор је умро, а римски Сенат је одмах изгласао Битинију као нову римску провинцију. <ref>Suetonius [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/suet-julius.html ii., 45–53]</ref>
Никомед је 74. п. н. е. читаву краљевину опоруком оставио римском цартву. Убрзо након тога Никомед IV Филопатор је умро, а римски Сенат је одмах изгласао Битинију као нову римску провинцију. <ref>Suetonius [http://www.fordham.edu/halsall/pwh/suet-julius.html ii., 45–53]</ref>

Верзија на датум 21. септембар 2017. у 22:45

Никомед IV
Лични подаци
Датум рођења2. век п. н. е.
Датум смрти74. п. н. е.
ПретходникNicomedes III

| наследник = | династија = | отац = Никомед III | мајка = | супружник = | деца = }} Никомед IV Филопатор или Никомед IV од Битиније је био последњи краљ Битиније у приоду од око 94. --74. п. н. е.

Краљ Битиније Био је син Никомеда III. Имао је брата Сократа Хреста и сестру Нису. Првих неколико година његове владавине било је релативно мирно, а онда је Митридат VI од Понта почео да пустоши границе Битиније. Никомедов брат Сократ Хрест на наговор Митридата је затражио трон Битиније а затим му је војно помогао да 90. п. н. е. силом преузме управу над Битинијом од Никомеда. Никомед јенакон тога побегао у Рим. На његову молбу, Римска војска предвођена Манија Аквилија уз помоћ Галаћана и Фригијаца вратили су Никомеда на трон.[1] [2]

Римски Сенат је након тога охрабрио Никомеда да нападне Митридатову територију обећавајући му помоћ, а надајући се да ће тако потпалити рат. [3]Притиснут тешким обавезама Никомед IV је пристао на римске захтеве. Напао је територију Понта и опљачкао је све до Амастриса. Никомед се вратио са великим пленом, а Митридат VI од Понта се онда жалио Римљанима да је Никомед некажњено пустошио територију Понта и позвао их да га обуздају. Пошто су га Римљани одбили 88. п. н. е. започео рат, најпре против Кападокије.

Митридат VI, након освајања Кападокије, напао је и Битинију. Успео је да порази Никомеда IV који је са остатцима војске побегао у Пафлагонију.

После Првога митридатовога рата 84. п. н. е. Сула је присилио Митридата VI да Битинију врати Никомеду. Сула је помирио Митридата са Никомедом и Ариобарзаном I Филоромејем и све ставио под римску контролу. Млади Гај Јулије Цезар био је 80. п. н. е. римски амбасадор на Никомедовом двору. Цезар је тражио од Никомеда да опреми флоту за римске потребе.

Никомед је 74. п. н. е. читаву краљевину опоруком оставио римском цартву. Убрзо након тога Никомед IV Филопатор је умро, а римски Сенат је одмах изгласао Битинију као нову римску провинцију. [4]

Извори

  1. ^ McGing 1986, стр. 143.
  2. ^ http://www.ancientlibrary.com/smith-bio/2326.html
  3. ^ Smith, pp. 1197
  4. ^ Suetonius ii., 45–53

Литература

  • McGing, B. C. (1986). The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus. BRILL. стр. 143. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никомед_IV&oldid=15467018”