Никомед III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никомед III
Датум рођења 2. век п. н. е.
Отац Никомед II
Потомство Никомед IV
Претходник Никомед II
Наследник Никомед IV

Никомед III од Битиније или Никомед III Еуергет (грч. Νικομήδης Εὐεργέτης, је био краљ Битиније у периоду од 127. -- 94. п. н. е.

Биографија[уреди]

Био је син краља Никомеда II. Наставио је очев савез и вазални однос са Римским царством . Када је Гај Марије тражио да му пошаље војску као помоћ у рату са Кимбрима одбио је са оправдањем да су сви слободни грађани Битиније завршили у дужничком ропству због похлепних римских сакупљача пореза публикана. Римски Сенат је након тога забранио продају у ропство слободних грађана римских савезника.[1]

У периоду од 108.-104. п. н. е. ушао је у савез са краљем Митридатом VI од Понта , краљем Понтског краљевства напао на Пафлагонију. Након освајања Пафалгонију су поделили.

У Кападокији је владао краљ Аријарат VI, ожењен Митридатовом сестром Лаодикаом. Митридат је успео да га отрује и од 116. п. н. е. Лаодика је владала као регент у име својих малолетних синова. Никомед III је 102. п. н. е. извршио инвазију на Кападокију и онда се оженио Лаодиком да би заједно владали. Међутим поново се умешао Митридат VI, који је са војском упао у Кападокију, и присилио Лаодику и Никомеда да напусте Кападокију.[2].

Митридат VI од Понта је покушао да влада помоћу свога нећака Аријарата VII, али када се Аријарат није показао кооперативан убио га је и на трон је поставио свога малолетнога сина, дајући му име Аријарат IX. У Кападокији је око 97. п. н. е. избила побуна против марионетске власти, а Никомед III је наредне године послао војску у Кападокију са циљем да на трон постави Аријарата VIII, млађега брата од Аријарата VII, али Митридат угушио побуну.

Никомеда III од Битиније је наследио син Никомед IV Филопатор.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ O. L. Gabelko. стр. 9–10
  2. ^ Martin Schottky: Nikomedes 5. In: Der Neue Pauly (DNP). Band 8, Metzler, Stuttgart. 2000. ISBN 3-476-01478-9. стр. 932.
  3. ^ McGing (1986). стр. 143.

Литература[уреди]

  • McGing, B. C. (1986). The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus. Leiden: BRILL. ISBN 90-04-07591-7.