Александар IV Македонски

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар IV Македонски
Роксана са Александром IV сином Александра Великог
Лични подаци
Пуно имеАлександар IV Ег
Датум рођења323. п. н. е.
Место рођењаВавилон, Античка Македонија
Датум смрти309. п. н. е.
Место смртиАнтичка Македонија,
Породица
РодитељиАлександар III Македонски (Александар Велики)
Роксана
ДинастијаАргијади
Краљ Македоније
Период323.--309. п. н. е.
ПретходникАлександар III Македонски
НаследникФилип III Македонски

Александар IV Македонски (грч. Αλέξανδρος Δ΄ της Μακεδονίας) или Александар IV Ег (грч. Αλεξανδρος Аιγος; 323. п. н. е. — , 309. п. н. е.) је био син македонског краља Александра Великог и бактријске принцеза Роксане.

Након смрти Александра Великог 10. јуна 323. п. н. е, његов син се још није родио. С обзиром да наследник није био одређен, у Александровој војсци је избила побуна са циљем да се наследником прогласи Александров старији, незаконити и душевно слаби брат Филип III Аридеј.[1] Командант коњице Пердика је, пак, хтео да царство наследи Александрово дете. На крају је постигнут споразум - Аридеј ће постати краљ под именом Филип III, али ће морати да деле престо ако Роксанино дете буде мушко. Када је Роксана у августу родила сина, он је проглашен краљем као Александар IV. У његово име је као регент завладао Пердика.

320. п. н. е. је Пердика убијен приликом покушаја да угуши побуну у Египту, а регент је постао Антипатер. Након Антипатерове смрти 319. п. н. е. је Полиперхон постао регент, на што је Антипатеров син Касандар покренуо побуну и успео постати регент 317. п. н. е. Пошто је сузбио неуспеле покушаје Филипа III да преузме власт, 309. п. н. е. је отровао Роксану и Александра како би спречио да преузму власт, односно угрозе његово регенство.

Смрћу Александра IV завршена 400-годишња владавина македонске Аргејске династије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Aleksandar - Vrline rata. ISBN 978-86-7436-941-8. Приступљено 31. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]