Воден (Грчка) — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 37: | Ред 37: | ||
По документу француског комаданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: "језик грчки и српски".<ref>"Политика", Београд 1922. године</ref> |
По документу француског комаданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: "језик грчки и српски".<ref>"Политика", Београд 1922. године</ref> |
||
⚫ | |||
Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене [[Грчка|Грчке]]. После [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]], месно [[ислам|муслиманско]] становништво је исељено у [[Турска|Турску]], а на њихово место су досељени [[Грци]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. |
Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене [[Грчка|Грчке]]. После [[Грчко-турски рат (1919—1922)|Грчко-турског рата]], месно [[ислам|муслиманско]] становништво је исељено у [[Турска|Турску]], а на њихово место су досељени [[Грци]] из [[Мала Азија|Мале Азије]]. |
||
[[Немци]] су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио. |
[[Немци]] су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио. |
||
== Срби у Водену == |
|||
⚫ | |||
Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> |
|||
== Становништво == |
== Становништво == |
Верзија на датум 19. јануар 2018. у 21:34
Воден Έδεσσα | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Пела |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 28.814 |
— густина | 47,59 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 48′ 00″ С; 22° 03′ 00″ И / 40.800° С; 22.050° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 320 m |
Површина | 605,5 km2 |
Поштански број | 582 00 |
Регистарска ознака | ΕΕ |
Воден (грч. [Έδεσσα [Édessa] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) — Едеса]; до 1923: Βοδενά [Vodená — Водена]) је главни град округа Пела, на северозападу периферије Средишња Македонија.[1]
Име
Назив „Едеса“ је вероватно фригијског,[2][3], мада поједини аутори тврде да би могао бити илирског порекла и значи „Кула у води“, док је словенски назив „Воден“ изведен од речи „вода“.
Положај
Град се налази у северном делу Егејске Македоније, у подножју планина ка Републици Македонији.
Историја
Подручје града је насељено у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У раздобљу 7. и 8. века, на овом подручју се насељавају Словени и јавља се насеље под именом „Воден“. Град је био и у оквиру Душановог царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
По документу француског комаданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: "језик грчки и српски".[4]
Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене Грчке. После Грчко-турског рата, месно муслиманско становништво је исељено у Турску, а на њихово место су досељени Грци из Мале Азије.
Немци су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио.
Срби у Водену
Из Водена је Наста Петровић трговац у Београду и пренумерант једне српске књиге 1829. године. Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.[5]
Становништво
У последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
16.642 | 17.659 | 18.253 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
- | 25,051 | 25,619 |
Збирка слика
-
Воден станица Солунско—битољске железнице (1899)
-
Воден 1930. године
-
Воден је богат водом
Референце
- ^ Edessa city of waters. Pella — Macedonia — Hellas Greece. Waterfalls, Ancient Edessa, Agios Athanasios, Wetlands, Lake Vegoritis
- ^ N.G.L. Hammond, "The Literary Tradition for the Migrations", in The Cambridge Ancient History II.2B:710 1975
- ^ Hammond N.G.L, A history of Macedonia, Historical geography and prehistory, Vol. 1, Oxford 1979
- ^ "Политика", Београд 1922. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1897. године