Ђурђевац (Хрватска) — разлика између измена
м razne ispravke |
м ispravka veze/a |
||
Ред 47: | Ред 47: | ||
{{bar percent|[[Мађари]]|#665D1E|7|0.10}} |
{{bar percent|[[Мађари]]|#665D1E|7|0.10}} |
||
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|4|0.05}} |
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|4|0.05}} |
||
{{bar percent|[[Македонци]]|#FF7E00|3|0.04}} |
{{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FF7E00|3|0.04}} |
||
{{bar percent|[[Црногорци]]|#C19A6B|3|0.04}} |
{{bar percent|[[Црногорци]]|#C19A6B|3|0.04}} |
||
{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|1|0.01}} |
{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|1|0.01}} |
Верзија на датум 11. мај 2018. у 22:31
Ђурђевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Копривничко-крижевачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 6.349 |
Агломерација (2011.) | 8.264 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Славко Грачан |
Поштански број | 48350 |
Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.[1]
Географија
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.
Историја
Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.
Становништво
По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:
Види још
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 5. 2017.
Литература
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;