Живадин Обрадовић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 27: Ред 27:
}}
}}


'''Живадин Обрадовић''', ([[Пајсијевић]] ([[Кнић]]), [[20. март]] [[1924]] - [[Београд]], [[23. август]] [[2002]]) био је дипл. правник, [[Партизанска споменица 1941.|Носилац партизанске споменице]] 1941. и Потпуковник [[ЈНА]].
'''Живадин Обрадовић''', ([[Пајсијевић]] ([[Кнић]]), [[20. март]] [[1924]] - [[Београд]], [[23. август]] [[2002]]) [[Партизанска споменица 1941.|Носилац партизанске споменице]] 1941., Потпуковник [[ЈНА]] и дипл. правник.


== Биографија ==
== Биографија ==
=== Детињство ===
=== Детињство ===
Рођен је у селу [[Пајсијевић]] ([[Кнић]]) 20. марта 1924. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице.
Рођен је у селу [[Пајсијевић]] ([[Кнић]]) 20. марта 1924. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице.
Имао је свега шест месеци, а његов брат Трифун две године, када су остали без оца Светислава, који је, као носилац [[Албанска споменица|Албанске споменице]] и борац (поднаредник) са [[Солунски фронт|Солунског фронта]], преминуо од последица рањавања (контузије).
Имао је свега шест месеци, а његов брат Трифун две године, када су остали без оца Светислава, који је, као носилац [[Албанска споменица|Албанске споменице]] и борац (поднаредник) са [[Солунски фронт|Солунског фронта]], преминуо од последица рањавања у 1. светском рату (контузије).


Видосава, мајка Живадинова и Трифунова се након смрти мужа преселила са синовима у Крагујевац, где се запослила у капислани Војнотехничког завода (данас [[Застава оружје|Застава оружје]]) како би могла да прехрани и отшколује синове.
Видосава, мајка Живадинова и Трифунова се након смрти мужа преселила са синовима у Крагујевац, где се запослила у капислани Војнотехничког завода (данас [[Застава оружје|Застава оружје]]) како би могла да прехрани и отшколује синове.
Живадин је био ученик крагујевачке гимназије и тешко су живели од мајчине плате, све док 1940. старији брат Трифун није уписан на [[Војна академија (Београд)|Војну академију у Београду]].
Живадин је био ученик крагујевачке гимназије и тешко су живели од мајчине плате, све док 1940. старији брат Трифун није уписао [[Војна академија (Београд)|Војну академију у Београду]].


=== Народноослободилачка борба ===
=== Народноослободилачка борба ===
На самом почетку рата је заједно са Владом Марковићем од немачких војника узео француску ратничку заставу.
На самом почетку рата је заједно са Владом Марковићем од немачких војника узео француску ратну заставу из 1. светског рата, коју су немци превозили као ратни плен. Заставу су сакрили и након завршетка рата 1950. године предали је у Паризу представницима француских ветерана.


Живадин се у септембру 1941. године, заједно са братом Трифуном се прикључио [[СКОЈ]]-у, потом се прикључио [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0#%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8)_%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%BD Трећем (Крагујевачком) батаљону], који је у Рудом 21. децембра 1941. године ушао у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Учествовао је у свим биткама које је водила прослављена [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска]] од [[Игмански марш|Игманског марша]] где је промрзао, [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] где је контузован по грудном кошу од авионске бомбе, па све до [[Ослобођење Београда (1944)|ослобађања Београда]].
Живадин се у септембру 1941. године прикључио [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B0#%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8_(%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8)_%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%BE%D0%BD Трећем (Крагујевачком) батаљону], који је у Рудом 21. децембра 1941. године ушао у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске бригаде]]. Учествовао је у свим биткама које је водила прослављена [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска]] од [[Игмански марш|Игманског марша]] где је промрзао, [[Битка на Неретви|битке на Неретви]], [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] где је контузован по грудном кошу од авионске бомбе, па све до [[Ослобођење Београда (1944)|ослобађања Београда]].


=== Послератни период ===
=== Послератни период ===
Након завршетка војних школа и окончања акција као припадник [[КНОЈ]]-а, те промовисања у чин [[Потпуковник|потпуковника]], војну каријеру је окончао 1959. године.
Након завршетка војних школа и окончања акција као припадник [[КНОЈ]]-а, те промовисања у чин [[Потпуковник|потпуковника]], војну каријеру је окончао 1959. године.
Исте године уписује [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] на [[Београдски Универзитет|београдском универзитету]] који и завршава 1960. године. Након завршеног приправничког стажа код адвоката Славољуба Ч. Марковића,1963. године прелази на рад у [https://sl.wikipedia.org/wiki/Jugoslovanska_carinska_slu%C5%BEba_(1944-1991) Савезну управу царина] као начелник у одељењу продаје робе, где ради до 15.04.1964. након чега ступа у службу као самостални саветник у предузеће Хидропројект, одатле 1967. године је поствљен за помоћника директора [http://www.invest-import.rs/ Инвест-импорта], а 1970. за Генералног директора пословног удружења Пројект-инжењеринг које је обједињавало више југословенских предузећа који су обављали радове у Кувајту, Ираку, Либији итд... Пензионисан је 1980. године. Умро је 26.08.2002.г. у Београду.
Исте године уписује [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] на [[Београдски Универзитет|београдском универзитету]] који и завршава 1960. године. Након завршеног приправничког стажа код адвоката Славољуба Ч. Марковића,1963. године прелази на рад у [https://sl.wikipedia.org/wiki/Jugoslovanska_carinska_slu%C5%BEba_(1944-1991) Савезну управу царина] као начелник у одељењу продаје робе, где ради до 15.04.1964. након чега ступа у службу као самостални саветник у предузеће Хидропројект, одатле 1967. године је поствљен за помоћника директора [http://www.invest-import.rs/ Инвест-импорта], а 1970. за Генералног директора пословног удружења Пројект-инжењеринг које је обједињавало више југословенских предузећа који су обављали радове у Кувајту, Ираку, Либији итд... Пензионисан је 1980. године. Умро је 2002.г. у Београду.
== Признања ==
== Признања ==

Верзија на датум 3. јун 2018. у 01:57

живадин обрадовић
Слика Живадина Обрадовића
Лични подаци
Датум рођења(1924-03-20)20. март 1924.
Место рођењаПајсијевић, Кнић,  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти23. август 2002.(2002-08-23) (78 год.)
Место смртиБеоград,  Савезна Република Југославија
Професијаправник
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинпотпуковник
Одликовања
Партизанска споменица 1941. Орден за храброст Орден јунака социјалистичког рада
Орден партизанске звезде са пушкама Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за војне заслуге са сребрним мачевима
Орден братства и јединства са сребрним венцем

Живадин Обрадовић, (Пајсијевић (Кнић), 20. март 1924 - Београд, 23. август 2002) Носилац партизанске споменице 1941., Потпуковник ЈНА и дипл. правник.

Биографија

Детињство

Рођен је у селу Пајсијевић (Кнић) 20. марта 1924. Потицао је из сиромашне земљорадничке породице. Имао је свега шест месеци, а његов брат Трифун две године, када су остали без оца Светислава, који је, као носилац Албанске споменице и борац (поднаредник) са Солунског фронта, преминуо од последица рањавања у 1. светском рату (контузије).

Видосава, мајка Живадинова и Трифунова се након смрти мужа преселила са синовима у Крагујевац, где се запослила у капислани Војнотехничког завода (данас Застава оружје) како би могла да прехрани и отшколује синове. Живадин је био ученик крагујевачке гимназије и тешко су живели од мајчине плате, све док 1940. старији брат Трифун није уписао Војну академију у Београду.

Народноослободилачка борба

На самом почетку рата је заједно са Владом Марковићем од немачких војника узео француску ратну заставу из 1. светског рата, коју су немци превозили као ратни плен. Заставу су сакрили и након завршетка рата 1950. године предали је у Паризу представницима француских ветерана.

Живадин се у септембру 1941. године прикључио Трећем (Крагујевачком) батаљону, који је у Рудом 21. децембра 1941. године ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Учествовао је у свим биткама које је водила прослављена Прва пролетерска од Игманског марша где је промрзао, битке на Неретви, битке на Сутјесци где је контузован по грудном кошу од авионске бомбе, па све до ослобађања Београда.

Послератни период

Након завршетка војних школа и окончања акција као припадник КНОЈ-а, те промовисања у чин потпуковника, војну каријеру је окончао 1959. године. Исте године уписује Правни факултет на београдском универзитету који и завршава 1960. године. Након завршеног приправничког стажа код адвоката Славољуба Ч. Марковића,1963. године прелази на рад у Савезну управу царина као начелник у одељењу продаје робе, где ради до 15.04.1964. након чега ступа у службу као самостални саветник у предузеће Хидропројект, одатле 1967. године је поствљен за помоћника директора Инвест-импорта, а 1970. за Генералног директора пословног удружења Пројект-инжењеринг које је обједињавало више југословенских предузећа који су обављали радове у Кувајту, Ираку, Либији итд... Пензионисан је 1980. године. Умро је 2002.г. у Београду.

Признања

Медаља Републике Пољске Победе и слободе
Заслужни грађанин града Крагујевца 21.октобар 1960.
Октобарска спомен плакета општине Кнић 22. октобар 1979.
Почасни грађанин Рудог 22.децембра 1966.
Повеља борцу ослободиоцу Београда 1944. 20.октобар 1984.

Референце

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живадин_Обрадовић&oldid=20547865”