Панславизам — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
=== Рађање панславизма === |
=== Рађање панславизма === |
||
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин ''панславизам'' је први пут [[1826]]. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] [[Павел Јозеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]] и [[Вук Стефановић Караџић]]. |
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли [[хрвати|хрватског]] [[Исусовци|језуитског]] мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин ''панславизам'' је први пут [[1826]]. у [[Чешка|Чешкој]] предложио [[Словачка|словачки]] [[адвокат]] и [[писац]] [[Јан Херкел]]. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] [[Павел Јозеф Шафарик]], [[Јан Колар]], [[Људевит Гај]] и [[Вук Стефановић Караџић]]. |
||
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], средње и [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. „руског" Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку [[Западни Словени|западних]] и [[Јужни Словени|јужних]] [[Словени|словенcких]] [[племе]]на. "Опасност" звана "панславизам" коришћен је у западноевропском [[Друштво|друштвеном]] и [[Политика|политичком]] [[Новинарство|новинарству]]. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања "словенска [[Аустрија]]" (аустро-славизма), "Велика Илирије" ([[Илиризам]]), "Свесловенске Ограничене" монархије или Федерације, као дијела "[[Руска Империја|Руске Империје]]". |
Раст утицаја [[Руска Империја|Руске Империје]] у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за [[Нација|национално ослобођење]] [[Словени|Словена]], средње и [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. „руског" Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку [[Западни Словени|западних]] и [[Јужни Словени|јужних]] [[Словени|словенcких]] [[племе]]на. "Опасност" звана "панславизам" коришћен је у западноевропском [[Друштво|друштвеном]] и [[Политика|политичком]] [[Новинарство|новинарству]]. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања "словенска [[Аустрија]]" (аустро-славизма), "Велика Илирије" ([[Илиризам]]), "Свесловенске Ограничене" монархије или Федерације, као дијела "[[Руска Империја|Руске Империје]]". |
||
Верзија на датум 16. март 2019. у 01:21
Панславизам je политичко-друштвени и културно-конфесионални покрет Словена за национално ослобођење у неколико земаља средње и југоисточне Европе, крајем 18. и првом половином 19. вијека. Крајем 19. вијека на основу Пансловенског покрета формиран је Неоcловенски покрет, који је имао аналогне задатке, и суочавање са проблемом једнакости између словенских народа.
Поријекло
Панславизам је почео свој успон као и пангерманизам, који је такође растао са високим и јаким осјећањем националног јединства унутар етничких група под доминацијом Француза током Наполеонових ратова. Панславизам је појачао дјелатности словенcких интелектуалаца и научника из области историје, етнографије, филологије и фолклора. Најчешће коришћени симболи панславизма cу пансловенске боје (плава, бијела и црвена) и пансловенска химна „Хеј, Словени“.
Идеологија
Идеологија панславизма је нераскидиво повезана са историјом западних и јужних словенcких племена, њихово кретање, еманципацију, националну и државотворну изградњу и постојање. Чињенично је покрет словенске солидарности као метод очувања етно-културног идентитета, у јуришу германcких племена на исток.
Историја формирања и развоја Панславизма
Рађање панславизма
Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли хрватског језуитског мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин панславизам је први пут 1826. у Чешкој предложио словачки адвокат и писац Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у Аустроугарској Павел Јозеф Шафарик, Јан Колар, Људевит Гај и Вук Стефановић Караџић.
Раст утицаја Руске Империје у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за национално ослобођење Словена, средње и југоисточне Европе. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. „руског" Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку западних и јужних словенcких племена. "Опасност" звана "панславизам" коришћен је у западноевропском друштвеном и политичком новинарству. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања "словенска Аустрија" (аустро-славизма), "Велика Илирије" (Илиризам), "Свесловенске Ограничене" монархије или Федерације, као дијела "Руске Империје".
Литература
- Енциклопедија Британика, М-П. - Београд: Политика: Народна књига, 2005. pp. 149.
