Мајмун — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 2: Ред 2:
{{Taxobox
{{Taxobox
| color = pink
| color = pink
| name = Ivan Lupsić
| name = Мајмун
| image = Monkey_batu.jpg
| image = Monkey_batu.jpg
| image_caption = [[макаки мајмун]] (-{''Macaca fascicularis''}-)
| image_caption = [[макаки мајмун]] (-{''Macaca fascicularis''}-)

Верзија на датум 30. децембар 2019. у 21:50

Мајмун
макаки мајмун (Macaca fascicularis)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Породице

Cebidae
Aotidae
Pitheciidae
Atelidae
Cercopithecidae

Апроксимална светска дистрибуција мајмуна

Мајмун (тур. maymun) назив је за поједине животињске врсте из сисарског реда примата. Ред примата можемо делити на две групе: у прву групу би се могли убрајати сви полумајмуни (Prosimii), а у другу прави мајмуни, човеколики мајмуни и људи (Anthropoidea). Термин „мајмун“ би стриктно обухватао праве и људолике мајмуне, али није погрешно тим термином обухватити и полумајмуне, јер сам термин не означава монофилетску групу. Ако се посматра у ширем смислу речи, мајмун би била ознака за било коју врсту примата, изузев човека и његових непосредних предака.[1]

Опште карактеристике групе мајмуна

Стопала плантиградна, оба екстремитета пентадактилна и на врховима прстију налазе се широки, пљоснати, орожнали нокти. Први прст, палац, и на предњим и на задњим екстремитетима опонира осталима што омогућава прихватање предмета (прилагођеност животу на дрвећу). Лице углавном без длака и са развијеном мускулатуром која омогућава мимику што је важно за међусобну комуникацију. Чуло мириса слабије развијено. Зуби бунодонтног типа са тупим грбицама. Женка има само један пар млечних жлезда које леже на грудима. Материца једноставна (uterus simplex), а плацента дискоидална. Број младунаца мали, најчешће један.[1]

Мајмун у ЗОО врту у Јагодини

Еволуција

Назив реда коме мајмуни припадају упућује на закључак да се ради о најсавршенијим („првим“ међу) сисарима. Примати су јако стара група која се током терцијера одвојила од својих сродника. При томе су сачували многе примитивне карактеристике које су сличне особинама бубоједа и других примитивних сисара. Многе друге групе сисара, као што су копитари су неупоредиво више мењале своју организацију током еволуције. Једино је мозак код примата (посебно код човека) достигао неупоредиво виши степен организације него код осталих животиња. Код мајмуна је велики мозак јако развијен, а мождана кора прилично наборана.[1]

Референце

  1. ^ а б в Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

Спољашње везе